Еколошке муке „малог Кувајта”

Србобран – Мада се на пољима србобранске општине налази 88 нафтних бушотина, по чему је овај део Бачке познат још и као „мали Кувајт“, то локалној заједници доноси више проблема него користи. Годишњи приход од нафтне ренте није довољан ни да покрије штете које нафташи остављају за собом на њивама и путевима, а камоли да представља знатнију ставку у општинском буџету. Србобранци већ годинама узалудно покушавају да сазнају колико се сирове нафте „пожње“ из њиховог атара, да би знали колико им новца следује по том основу.

– Изгледа да се у НИС-у то чува као пословна тајна. Иначе, висина ренте би требало да буде три одсто од бруто вредности извучене нафте, од тог процента половина припада локалној заједници, а остатак држави – каже за наш лист председник општине Србобран Бранко Гајин.

(/slika2)– Није проблем у висини процента ренте, већ у утврђивању количине извучене нафте на овдашњим налазиштима. Не можемо да прихватимо да је то искључива надлежност НИС-а, који потом по својим аршинима одређује и износ за уплату на рачун локалног буџета. Сматрамо да смо у прошлој години „закинути“ за најмање 25 милиона динара – истиче Гајин, додајући да из НИС-а тврде како се експлоатација србобранских бушотина „црног злата“ чак и не исплати.

Према речима нашег саговорника, све су учесталије иницијативе да се организује блокада свих изворишта нафте на овом подручју, а ратари отворено негодују што тешка механизација и камиони нафташа уништавају усеве на њиховим њивама и руинирају пољске и локалне путеве.

– Много шта указује на недопустиву равнодушност НИС-а према интересима овдашњег становништва, а један од драстичних примера свакако је и торањ нафтне бушотине постављен на сеоском гробљу у Турији – наглашава председник општине Србобран и подсећа на велике еколошке штете које трпи ово подручје због тридесетак такозваних исплачних јама, у којима се таложи отпад настао приликом експлоатације нафтних изворишта.

(/slika3)Према речима Душана Михајловића, председника општинске комисије за заштиту животне средине, ради се о дубоким депонијама, површине од 50 до 100 квадратних метара, пуним тешких метала и разних других отровних материја. Осим тога, како тврде ловци, ове јаме са наталоженом исплаком погубне су и за дивљач која често упада у њих и скончава у нафтном муљу.

– Посебно нас узнемиравају наговештаји да исплачне јаме могу да буду опасна жаришта многих заразних болести, као и претпоставке да у њима има и канцерогених материја. Обратили смо се и републичкој еколошкој инспекцији, а ангажоваћемо и стручњаке београдског Института за заштиту животне средине да обаве детаљне анализе отпада. Уколико се наше сумње потврде, тражићемо заштиту надлежних државних органа – упозорава Михајловић, додајући још да се, нарочито у летњим месецима, из ових јама шире испарења која загађују и ваздух и земљиште.