Испуњен живот Синише Пауновића

Књига Марије Орбовић „Испуњен живот” посвећена дугогодишњем новинару наше куће Синиши Пауновићу, представљена је јуче у присуству Пауновићеве породице, пријатеља и колега у свечаној сали „Политике”. Присутнима је добродошлицу пожелела Анђелка Цвијић, уредник Културне рубрике, нагласивши да ова књига подсећа на тежак новинарски посао, који је много шири од дневног извештавања, а чији резултат управо представља духовна заоставштина људи који ће трајати колико буде трајало наше сећање на њих.

Даница Оташевић, управник библиотеке „Владислав Петковић Дис” из Чачка, у чијем издању је књига објављена, истакла је да је Синиша Пауновић био први Чачанин новинар „Политике” где је радио од 1926. до 1971. године. Поред новинарства, Пауновић је писао поезију, прозу, есејистику, страсно се бавио колекционарством, преводилаштвом, написао књиге „Србија које нема”, „ Раде Драинац – песник и боем”, „Писци изблиза”, а необјављени су остали рукописи о Андрићу, Вељку Петровићу, Исидори Секулић…. Са бугарског је превео књиге „Бајо Гањо” Алека Константинова, „Под игом” Ивана Вазова, „Септембар Геа” Милева, и друге. Као новинар је пропутовао читаву Европу, Африку и део Азије, о чему су сведочили његови занимљиви путописи.

Говорећи о Пауновићу, његов колега Борко Гвозденовић истакао је да је Пауновић из дана у дан радо пратио напредак младих колега и њихово сналажење на путу препуном „препрека и јежева”.

– Био је свугде, дружио се са свима, заорао бразду која не може да се затрпа. Увек тамо где се пише, слика, ваја, цртају карикатуре. Дуго је уређивао рубрику „Међу нама”, која је била институција, успешно преводио, али и странцима приближавао нашу литературу. Био је личност којег ни најмаштовитији писац не би могао да створи. Свој и својствен – друг Синиша Пауновић, рекао је Борко Гвозденовић.

Ауторка књиге Марија Орбовић подсетила је да је Пауновић водио, како га је звао, „злогласни дневник”, а свој нечитак рукопис често би оправдавао „брзином која га је гушила”.

– Хиљаде написаних страница говоре о Пауновићевој неодољивој потреби да забележи све утиске и разговоре чији је сведок био. Писао је о Бори Станковићу, Браниславу Нушићу, Растку Петровићу, Јовану Дучићу, Тину Ујевићу, Пјеру Крижанићу, Љуби Ивановићу, Марку Челебоновићу, Богосаву Живковићу, Јанку Брашићу, Јовану Зоњићу. У рукопису „Пола века са Андрићем” оставио је записе о дружењу са познатим писцем, о догађајима у УКС, сукобу реалиста и модерниста, Андрићевом приватном животу, старости и болести, а четврт века је настојао и да сачини Антологију „Политикиних” новинара, истакла је Марија Орбовић додајући да је градска библиотека „Владислав Петковић Дис” у Чачку 2002. године отворила легат Синише Пауновића.