Ispunjen život Siniše Paunovića

Knjiga Marije Orbović „Ispunjen život” posvećena dugogodišnjem novinaru naše kuće Siniši Paunoviću, predstavljena je juče u prisustvu Paunovićeve porodice, prijatelja i kolega u svečanoj sali „Politike”. Prisutnima je dobrodošlicu poželela Anđelka Cvijić, urednik Kulturne rubrike, naglasivši da ova knjiga podseća na težak novinarski posao, koji je mnogo širi od dnevnog izveštavanja, a čiji rezultat upravo predstavlja duhovna zaostavština ljudi koji će trajati koliko bude trajalo naše sećanje na njih.

Danica Otašević, upravnik biblioteke „Vladislav Petković Dis” iz Čačka, u čijem izdanju je knjiga objavljena, istakla je da je Siniša Paunović bio prvi Čačanin novinar „Politike” gde je radio od 1926. do 1971. godine. Pored novinarstva, Paunović je pisao poeziju, prozu, esejistiku, strasno se bavio kolekcionarstvom, prevodilaštvom, napisao knjige „Srbija koje nema”, „ Rade Drainac – pesnik i boem”, „Pisci izbliza”, a neobjavljeni su ostali rukopisi o Andriću, Veljku Petroviću, Isidori Sekulić…. Sa bugarskog je preveo knjige „Bajo Ganjo” Aleka Konstantinova, „Pod igom” Ivana Vazova, „Septembar Gea” Mileva, i druge. Kao novinar je proputovao čitavu Evropu, Afriku i deo Azije, o čemu su svedočili njegovi zanimljivi putopisi.

Govoreći o Paunoviću, njegov kolega Borko Gvozdenović istakao je da je Paunović iz dana u dan rado pratio napredak mladih kolega i njihovo snalaženje na putu prepunom „prepreka i ježeva”.

– Bio je svugde, družio se sa svima, zaorao brazdu koja ne može da se zatrpa. Uvek tamo gde se piše, slika, vaja, crtaju karikature. Dugo je uređivao rubriku „Među nama”, koja je bila institucija, uspešno prevodio, ali i strancima približavao našu literaturu. Bio je ličnost kojeg ni najmaštovitiji pisac ne bi mogao da stvori. Svoj i svojstven – drug Siniša Paunović, rekao je Borko Gvozdenović.

Autorka knjige Marija Orbović podsetila je da je Paunović vodio, kako ga je zvao, „zloglasni dnevnik”, a svoj nečitak rukopis često bi opravdavao „brzinom koja ga je gušila”.

– Hiljade napisanih stranica govore o Paunovićevoj neodoljivoj potrebi da zabeleži sve utiske i razgovore čiji je svedok bio. Pisao je o Bori Stankoviću, Branislavu Nušiću, Rastku Petroviću, Jovanu Dučiću, Tinu Ujeviću, Pjeru Križaniću, Ljubi Ivanoviću, Marku Čelebonoviću, Bogosavu Živkoviću, Janku Brašiću, Jovanu Zonjiću. U rukopisu „Pola veka sa Andrićem” ostavio je zapise o druženju sa poznatim piscem, o događajima u UKS, sukobu realista i modernista, Andrićevom privatnom životu, starosti i bolesti, a četvrt veka je nastojao i da sačini Antologiju „Politikinih” novinara, istakla je Marija Orbović dodajući da je gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis” u Čačku 2002. godine otvorila legat Siniše Paunovića.