Сијековац се сећа својих жртава

Сијековац – Недалеко од Брода, у Сијековцу, јуче је обележена седамнаеста годишњица злочина кога су су у овом селу, двадесет и шестог мартовског дана, починили припадници муслиманско хрватских паравојних формација и регуларних јединице Збора народне гарде. Тога дана на зверски начин убијено је 47 српских цивила.

– Извукли су нас из подрума у који смо се сакрили. Мајку Младенку и мене нису убили, али су зато уморили оца ми Луку те браћу Жељка и Драгана... Мајчино срце није издржало. И она је нешто касније умрла... Очеве кости пронашао сам прошле године, а посмртне остатке браће, још нисам, прича Саша Милошевић који је, 1992. имао тек девет година.

Тога дана, припадници 108. бригаде Хрватског вијећа одбране и Прве кажњеничке бојне коју је предводио Нијаз Чаушевић Медо уморили су у селу Сијековац све што је остало на кућном прагу, док је насеобина сравњена са земљом.

– Злочин у Сијековцу био је прво страдање Срба и то још док рат није био ни почео. За злочин почињен над невиним људима нико није одговарао. Иако постоји безброј доказа, видео-записа, докумената и изјава сведока, злочин у Сијековцу, ни седамнаест година после, није процесуиран, огорчен је Марко Грабовац из Комисије за истраживање ратних злочина које су, у Посавини, починили припадници паравојних муслиманско-хрватских формација и регуларне јединице Збора народне гарде из Хрватске.

Пре два дана је 107. бригада Хрватског вијећа одбране прослављала, недалеко Сијековца, седамнаест година постојања. На свечаности којој су присуствовали и председник ХДЗ БиХ Драган Човић и потпредседник Републике Српске Давор Чордаш, поједини учесници злочина у Сијековцу дошли су обучени у ратне униформе.

У спомен-цркви Огњене Марине, на чијим зидовима су уклесана имена Сијекочана које су, током марта умориле њихове комшије, Хрвати и муслимани из Новог Села, Кораће и Колиба, служен је помен са кога је упућена порука да правда још није стигла црнокошуљаше Анте Пркачина који је деведесет и друге предводио Туђманове војнике.