Више институција него брендова

Узалуд су се јуче пре подне радовали државни и јавни службеници агенцијској информацији, коју је листом пренела београдска  штампа, да  ће буџет за њихове плате у идућој години бити већи чак 39,4 одсто. Наде буџетских корисника и страхове заговорника смањења јавне потрошње да је влада у међувремену попустила пред захтевима штрајкача и скупштини проследила буџет са много већим издацима за плате запослених у државним органима и службама, већ око подне распршила је  изјава – деманти Јанка Гузијана, државног секретара у Министарству финансија: биће онако како је министар Мирко Цветковић најавио – само 15,6 одсто више него ове године.  

Али да није било агенцијске анализе буџетских трошкова, све и с овом омашком, можда би, у шуми буџетских бројки остао незапажен буџет Министарства трговине и услуга који наизглед ни по чему није другачији од других, који не упада у очи ни као највећи ни као најмањи, али заправо може да послужи као доказ да држава баш и није најозбиљније схватила захтеве међународних финансијера, економске струке и привреде за смањење јавне потрошње: редуковањем и трошкова и броја институција и армије запослених са државног платног списака. Уједно, буџет поменутог министарства може да послужи као одговор министру Цветковићу на питање – позив, упућен на прошлонедељном Политикином округлом столу, да  му они који тврде да су државни издаци могли бити мањи укажу на ставке које су вишак или би могле да се "скрате".

Министарство трговине је само у оквиру пројекта "Изградња и позиционирање националног бренда Србије" резервисало новац, сем за документе, попут Стратегије националног бренда Србије и Беле књиге националног бренда, и за формирање још три нове институције: Бренд офиса, Националне бренд асоцијације и Националног бренд института. Трошкови за већ основани Савет за промоцију или брендирање Србије се не помињу. Да ли зато што ће он бити прикључен некој другој трошковној позицији или зато што ће бити преименован или припојен некој од нових институција – нејасно је.

Наравно да се из докумената као што је буџет или финансијски план које је Министарство трговине доставило Министарству финансија не може  видети чиме би се бавила свака од ових институција и на основу чега се и Министарство одлучило да овај пројекат, претпостављамо вишегодишњи, стави у мрежу чак три нове институције. Ако је посреди  просто преписивање искустава неких других земаља, поставља се питање да ли је оно оптимално и за Србију и да ли су Србији потребна чак три институционална центра из којих ће "позиционирати свој национални бренд". Или је, пак, у питању намера министра Предрага Бубала да подмири све заинтересоване за учешће у државном пројекту у коме ће се сасвим сигурно убудуће вртети велики новац. Рецимо, да хонорарима за услуге по уговорима смири и науку, и струку и своје службенике, по опробаном рецепту директора који награђују и одане, али и истакнуте бунтовнике како би постигли консензус око жељених потеза. А таквих, показало се, на случају већ основаног Савета, није мало.

Уосталом од резервисаних 17,5 милиона динара, највише – 16,7 милиона динара предвиђено је управо за ангажовање стручних лица, експерата по уговору о делу (13,7 милиона динара) и услуге информисања (2,6 милиона динара). А ко ради на државном пројекту, не буни се.

Остави ли се по страни трошак у овогодишњем буџету за пројекат Министарства трговине, који, признајемо, није у односу на остале појединачно крупна ставка, остаје питање да ли је оно најнадлежније и најмеродавније од свих постојећих државних институција за послове промоције и брендирања Србије и српске привреде. Не би ли активности државе на промоцији Србије и њене привреде, ма колико коштале, биле ефикасније ако би се и средства и кадрови, сада расути на десетине места и буџетских ставки, објединили на нивоу владе. Можда, рецимо, у Агенцији за страна улагања и промоцију извоза, која је за то и основана и постоји већ шест-седам година.