Ратко из Кеније

ПРЕ СЕДАМ ГОДИНА ДЕНИЗ АРТО је у француском теоријском часопису „Спољна политика” дао приказ књиге „Вођење модерног рата” бившег врховног команданта НАТО-а, америчког генерала Веслија Кларка. Покушавајући да објасни зашто је Вашингтон подржао косовске Албанце у рату против Срба 1999. године и касније, француски аутор је навео: „На исти начин као што је подржавала Бин Ладена у борби против Совјетског Савеза у Авганистану тако је америчка влада подржавала и косовске Албанце, јер су били неопходни савезници да би се Русија удаљила из своје традиционалне зоне утицаја”. За оне којима још није јасно зашто Русија подржава Србију око Косова ето француског објашњења.

ДА ЛИ РЕИНТЕГРАЦИЈА У НАТО слаби Француску? Дискусије о томе присутне су на политичкој сцени те државе, која је и до сада била трећи највећи финансијер Алијансе, друга по реду по учешћу војних снага у операцијама НАТО-а, која учествује у НАТО снагама за брзе интервенције и у групи за трансформацију Алијансе у Норфолку у Вирџинији. Француска је, дакле, већ годинама врло присутна у Алијанси, уздржана у сталном командном ланцу и независна у односу на групу за нуклеарно планирање. Сада када се Париз потпуно вратио у НАТО, Француска тај потез објашњава потребом и јачања своје улоге у Алијанси, али и императивом јачања европске одбрамбене политике. За Француску, опасност би могло представљати, с једне стране, велико приближавање Вашингтону, и, с друге стране, потпуна потчињеност НАТО-у. Јер, Париз би могао да стави на коцку огромне симпатије које је годинама стицао на рачун независне спољне политике, уколико се нова француска улога сведе на позицију америчког „помагача” којих већ има и превише. Митеран и Ширак водили су независну политику и имали су могућност истинског дијалога са свим земљама, и као и такви могли су и да дозволе приближавање НАТО-у. Председник Никола Саркози шаље Вашингтону врло снажне поруке и подршке и лојалности. Други у свету то могу да схвате као да француска улога посредника у међународним споровима сада, заправо, слаби. Јер, остали су били и бржи и умешнији у улози привилегованог америчког савезника. Француска вреди више. И заслужује више.

НЕМА ИРАНСКЕ АТОМСКЕ БОМБЕ, ИМА АТОМСКЕ БОМБЕ. Вашингтон још једном на делу показује неозбиљност када је у питању оружје за масовно уништавање, попут атомског. Прво је администрација Џорџа Буша оптуживала Ирак и Садама Хусеина да Багдад има тајно оружје за масовно уништење, од хемијског до биолошког и нуклеарног. Када су амерички војници ушли у Ирак 2003. године ништа од тога није и пронађено. Медији који су спиновали причу о тајном оружју Садама Хусеина посули су се пепелом и ником ништа. Затим је америчка администрација оптужила Техеран да ради на програму тајне производње нуклеарног оружја и све је указивало на рат против Ирана. Да би крајем 2007. године америчке обавештајне службе са две реченице срушиле тадашњу америчку политику према Ирану: „Иран не ради на програму производње атомског оружја, Техеран је тај програм зауставио још 2003. године”. Рекло би се да је тада пукла бомба у причи о иранској атомској бомби, иако није пукла никаква иранска бомба, нити је бачена нека америчка бомба да се не би произвела иранска бомба. Но, нова америчка администрација председника Барака Обаме нуди сада Техерану маслинову гранчицу ако одустане од програма производње атомске бомбе, а у том контексту Вашингтон снажно лобира и у Москви да Руси одустану од трансфера нуклеарне технологије у Иран. Свет је збуњен, коме сада да верује, америчкој обавештајној заједници, ајатоласима у Техерану, или новом америчком председнику Обами. Јер, испада да ни он не верује америчкој обавештајној заједници од 16 обавештајних служби. Шта да кажу тек новинари који о томе морају да пишу, коме они да верују? На све то Израелци мудро ћуте. Остаје ми да верујем само њима. Јер, они не верују ни Американцима.

БиХ ЈЕ ДОБИЛА НОВОГ ВИЦЕКРАЉА, новог високог представника међународне заједнице, аустријског дипломату. И њему остају овлашћења да смењује и поставља локалне политичаре, да доноси мере и суспендује локалне законе са његовом коначном одлуком. На које нико нема право на жалбу. Овлашћења која нису под било којом врстом демократске контроле. Између три народа БиХ и господа Бога постоји само високи представник међународне заједнице. Који је вероватно изасланик Исуса Христа у БиХ. Која треба да уђе у НАТО и у ЕУ. У складу са високим стандардима демократије и парламентарне контроле, што је све услов за улазак у евроатлантске интеграције.

ПЕКИНГ ЈЕ ОДБАЦИО ПРИМЕДБЕ ВАШИНГТОНА „да је  кинески програм војног јачања нетранспарентан”. Истина, Кина убрзано гради тајну базу за нуклеарне подморнице на острву Хајнан, све у стилу филмова о Џејмсу Бонду: тропска клима, бели песак предивних плажа, богати емигранти и прелепе девојке. Јер, одмах поред базе, која се зове „Сања”, а коју неки на Западу називају и база „Џулин”, већ су одржана два такмичења за избор Мис света. Отпадају, значи, америчке оптужбе да је војно јачање Кине нетранспарентно. Мисице то могу најбоље да демантују.

ТРАЖЕЋИ РАТКА МЛАДИЋА, КЕНИЈЦИ су на плажи Индијског океана ухапсили једног брата Хрвата. Кажу, личи на њега, а говори и исти језик. Ускоро ће 20 година од последње велике конференције несврстаних, одржане у Београду. Добра честитка из далеке Кеније...