Сјајна традиција и лош имиџ

Од како је наша репрезентација постигла свој последњи успех – злато на Светском првенству у Индијанаполису 2002 – кроз Црвену звезду је прошло више од стотину кошаркаша и петорица тренера (Сагадин, Трифуновић, Шакота, Караџић, Шкобаљ) а њен садашњи шеф стручног штаба Светислав Пешић је водио „плаве” кад су остварили тај историјски успех на тлу САД. У међувремену, Звезди су због редовног одлагања успеха дали надимак „КК наредна сезона”, а с Пешићем, који је стигао летос после две деценије рада у иностранству, настављена је пракса „сваког лета из почетка”.

Звездин састав је промењен из корена, као и управа у којој главну реч имају председници Слободан Вучићевић (управни одбор) и Зоран Дракулић (скупштина) и генерални менаџер Милан Опачић. Највише се очекује од Пешића који, непуне три недеље уочи сусрета с Партизаном у полуфиналу плеј-офа НЛБ лиге, говори у интервјуу „Политици”о својим утисцима и плановима са „црвено-белима”.

Да ли сте, за сада, задовољни?

Идемо по плану и поред свих очекиваних тешкоћа. Наш први задатак је био да се формира тим. Сад имамо два састава, а други, састављен од младих, који води Љуба Видачић, учествује у Б лиги. Краткорочни циљ је да завршимо сезону без великих траума и направимо базу за врхунски тим. Људи који воде Звезду довољно су уложили да, бар тако ја видим, не би желели да оду из ње а да не ураде нешто више.

После доброг почетка сезоне многима су порасли апетити, а неки мисле да пласман међу прва четири у НЛБ и није неки посебан успех?

Средњорочна и дугорочна будућност Звезде неће зависити од тога да ли ће у овој сезони подићи пехар, што је добро, али то не значи да се унапред предајемо. Добро је што смо сви показали стрпљење, јер да би се напредовало потребне су три ствари: добар тренинг, упорност и стрпљење. Волео бих да све иде својим током и да заједнички наставимо и од лета...

Како објаснити навијачима да Звезда још није зрела за успех?

Од било ког тима који се бави врхунским спортом увек се очекују одлични резултати, па тако и од Звезде. Али, пехар се не подиже пре првог корака, а то је селекција играча и спортских радника који треба да раде у једној модерној Звезди. Морамо да признамо да смо сви у клубу неискусни, за разлику од наших највећих ривала. У нашем саставу неки први пут носе Звездин дрес а већ имају водећу улогу, док неки никада нису играли ни у НЛБ лиги ни у Суперлиги ни у Купу. Имамо неискусне друштвено-спортске раднике, који су први пут у кошарци, а своје слободно време, па и новац, дају Звезди. Наш генерални менаџер је дуго у кошарци, али не у овој улози. И ја сам дуго у кошарци, али први пут у овим условима, у новом домаћем миљеу из кога сам отишао пре више од 20 година.

Звезда готово у свакој сезони креће изнова, па и Ви делите судбину својих претходника?

Не можемо рећи да пре нас ништа није постојало и да у Звезди ништа није урађено. И нама приписују да смо дошли да направимо „европску Звезду”… Шта значи „европска Звезда”, кад је Звезда већ у Европи. Вероватно се под тим подразумева клуб с европским стандардима: материјална стабилност, добра организација, врхунски резултати… Важно је рећи две ствари. Прво, Звезда постоји са богатом традицијом, именом, бојом и с милион и више навијача. То су генерације стварале пре но што смо ми дошли у њу. Друго, створено у међувремену, јесте један лош имиџ, а то је оно – увек следеће сезоне. Увек се прави нешто за следећу сезону и никада се не направи то што би хтео сваки Звездин симпатизер. Сви још чекају да виде шта је то сутра.

Партизан, Хемофарм и ФМП имају системе, који се огледају у три личности (Вујошевић, Бабић, Човић), а Звезда то још нема. Ви сте, пре свега у берлинској Алби, показали како се успоставља систем?

У укупној кризи у којој се налазе наше друштво и спорт наши ривали су у предности јер су развили системе. Од ФМП-а нико не очекује трофеје, они имају свој концепт, развој и задовољавају и себе и другога. Хемофарм има и мушки и женски тим који играју врхунску кошарку, што задовољава ту средину. И Партизан је срећан јер, упркос свим проблемима које има, постиже одличне резултате. Једина која нема ништа, која није срећна, јесте Звезда која покушава да створи систем. Један од кључних предуслова биће материјална стабилност. Ако Звезда то обезбеди – да не допусти да зависи од града или неког предузећа већ да сама постане предузеће – онда дефинитивно може да се нада да ће бити „европска”.

Шта Вас је најпријатније, а шта најнепријатније изненадило по повратку у српску кошарку?

Најпријатнији осећај јесте огроман потенцијал домаћих играча. Мада, то за мене није изненађење. Срећан сам што је кошарка толико популарна и то ми, као некоме ко је више од тренера, даје посебну мотивацију. Јер и тренера, који је дужан да мотивише играче, мора нешто да мотивише. Оно непријатно доживео сам на финалном турниру Купа „Радивоја Кораћа”. Не зато што су ме навијачи вређали, јер не живим за оне који ме вређају, већ због оних за које живим, који припадају кошарци, а који после таквог испада нису уопште реаговали.

Шта је боље за нашу кошарку: НЛБ или домаћа професионална лига?

Имам утисак да сви наши учесници Јадранске лиге, а и људи из Кошаркашког савеза Србије, на којима је највећа одговорност, желе домаћу професионалну лигу. Немам никакву дилему да је то неопходно. Постоји спремност у нашим редовима, међутим, ја тај пројекат још нисам видео. Док га не видим, не могу да кажем ништа, осим да и ја, као човек кошарке, осећам обавезу да на ту тему нешто кажем. И то ћу врло брзо да урадим, на месту где се то ради, у КСС.

Шта кажете на нашу репрезентацију која се с новим-старим селектором (Ивковић) пласирала на „Евро 2009” у Пољској?

Имамо перспективан тим и професионалног тренера на чему сам инсистирао од мог одласка после Индијанаполиса. Тада нисам желео да останем на том месту из својих разлога, а касније то нисам прихватао јер је то требало да радим у хонорарном статусу. Бити тренер репрезентације значи обављати врло озбиљан посао. Супер је што сада Ивковић ради овај посао 24 часа дневно током целе године. Прва селекција му је врло добра, обећава, али, као и свака селекција, подложна је променама, у зависности од форме, повреда, потреба тима… Очекујем да већ у Пољској игра врхунски, а тешко је сада прогнозирати за какав је резултат способна.

-----------------------------------------------------------

Плакета града Сарајева

Петог априла навршиће се 30 година од како је сарајевска Босна постала првак Европе, савладавши у Греноблу италијански Емерсон са 96:93. Та генерација ће се тог датума окупити у Сарајеву, а један од њених чланова Светислав Пешић, тада играч, о томе кратко каже:

– Град ће нам доделити Плакету ослобођења града Сарајева, 6. априла, дан пошто смо освојили титулу. Најважније од свега је то што ћемо сви опет бити заједно.

-----------------------------------------------------------

Увек први с „плавима”

Пешић никада с репрезентацијом није био други. Заправо, увек је био – први.

Освајао је златне медаље где год се појавио, од кадетског и јуниорског првенства Европе (1985. у Бугарској и 1986. у Аустрији), Балканског шампионата (1986. у Румунији), Светског омладинског првенства (1987. у Италији) и на крају са сениорима, на европском (2001. у Турској) и светском првенству (2002. у САД). Почео је и завршио с Владом Дивцем, који је био члан кадетског тима 1985. и сениорског 2002.

Александар Милетић