Sjajna tradicija i loš imidž

Od kako je naša reprezentacija postigla svoj poslednji uspeh – zlato na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu 2002 – kroz Crvenu zvezdu je prošlo više od stotinu košarkaša i petorica trenera (Sagadin, Trifunović, Šakota, Karadžić, Škobalj) a njen sadašnji šef stručnog štaba Svetislav Pešić je vodio „plave” kad su ostvarili taj istorijski uspeh na tlu SAD. U međuvremenu, Zvezdi su zbog redovnog odlaganja uspeha dali nadimak „KK naredna sezona”, a s Pešićem, koji je stigao letos posle dve decenije rada u inostranstvu, nastavljena je praksa „svakog leta iz početka”.

Zvezdin sastav je promenjen iz korena, kao i uprava u kojoj glavnu reč imaju predsednici Slobodan Vučićević (upravni odbor) i Zoran Drakulić (skupština) i generalni menadžer Milan Opačić. Najviše se očekuje od Pešića koji, nepune tri nedelje uoči susreta s Partizanom u polufinalu plej-ofa NLB lige, govori u intervjuu „Politici”o svojim utiscima i planovima sa „crveno-belima”.

Da li ste, za sada, zadovoljni?

Idemo po planu i pored svih očekivanih teškoća. Naš prvi zadatak je bio da se formira tim. Sad imamo dva sastava, a drugi, sastavljen od mladih, koji vodi Ljuba Vidačić, učestvuje u B ligi. Kratkoročni cilj je da završimo sezonu bez velikih trauma i napravimo bazu za vrhunski tim. Ljudi koji vode Zvezdu dovoljno su uložili da, bar tako ja vidim, ne bi želeli da odu iz nje a da ne urade nešto više.

Posle dobrog početka sezone mnogima su porasli apetiti, a neki misle da plasman među prva četiri u NLB i nije neki poseban uspeh?

Srednjoročna i dugoročna budućnost Zvezde neće zavisiti od toga da li će u ovoj sezoni podići pehar, što je dobro, ali to ne znači da se unapred predajemo. Dobro je što smo svi pokazali strpljenje, jer da bi se napredovalo potrebne su tri stvari: dobar trening, upornost i strpljenje. Voleo bih da sve ide svojim tokom i da zajednički nastavimo i od leta...

Kako objasniti navijačima da Zvezda još nije zrela za uspeh?

Od bilo kog tima koji se bavi vrhunskim sportom uvek se očekuju odlični rezultati, pa tako i od Zvezde. Ali, pehar se ne podiže pre prvog koraka, a to je selekcija igrača i sportskih radnika koji treba da rade u jednoj modernoj Zvezdi. Moramo da priznamo da smo svi u klubu neiskusni, za razliku od naših najvećih rivala. U našem sastavu neki prvi put nose Zvezdin dres a već imaju vodeću ulogu, dok neki nikada nisu igrali ni u NLB ligi ni u Superligi ni u Kupu. Imamo neiskusne društveno-sportske radnike, koji su prvi put u košarci, a svoje slobodno vreme, pa i novac, daju Zvezdi. Naš generalni menadžer je dugo u košarci, ali ne u ovoj ulozi. I ja sam dugo u košarci, ali prvi put u ovim uslovima, u novom domaćem miljeu iz koga sam otišao pre više od 20 godina.

Zvezda gotovo u svakoj sezoni kreće iznova, pa i Vi delite sudbinu svojih prethodnika?

Ne možemo reći da pre nas ništa nije postojalo i da u Zvezdi ništa nije urađeno. I nama pripisuju da smo došli da napravimo „evropsku Zvezdu”… Šta znači „evropska Zvezda”, kad je Zvezda već u Evropi. Verovatno se pod tim podrazumeva klub s evropskim standardima: materijalna stabilnost, dobra organizacija, vrhunski rezultati… Važno je reći dve stvari. Prvo, Zvezda postoji sa bogatom tradicijom, imenom, bojom i s milion i više navijača. To su generacije stvarale pre no što smo mi došli u nju. Drugo, stvoreno u međuvremenu, jeste jedan loš imidž, a to je ono – uvek sledeće sezone. Uvek se pravi nešto za sledeću sezonu i nikada se ne napravi to što bi hteo svaki Zvezdin simpatizer. Svi još čekaju da vide šta je to sutra.

Partizan, Hemofarm i FMP imaju sisteme, koji se ogledaju u tri ličnosti (Vujošević, Babić, Čović), a Zvezda to još nema. Vi ste, pre svega u berlinskoj Albi, pokazali kako se uspostavlja sistem?

U ukupnoj krizi u kojoj se nalaze naše društvo i sport naši rivali su u prednosti jer su razvili sisteme. Od FMP-a niko ne očekuje trofeje, oni imaju svoj koncept, razvoj i zadovoljavaju i sebe i drugoga. Hemofarm ima i muški i ženski tim koji igraju vrhunsku košarku, što zadovoljava tu sredinu. I Partizan je srećan jer, uprkos svim problemima koje ima, postiže odlične rezultate. Jedina koja nema ništa, koja nije srećna, jeste Zvezda koja pokušava da stvori sistem. Jedan od ključnih preduslova biće materijalna stabilnost. Ako Zvezda to obezbedi – da ne dopusti da zavisi od grada ili nekog preduzeća već da sama postane preduzeće – onda definitivno može da se nada da će biti „evropska”.

Šta Vas je najprijatnije, a šta najneprijatnije iznenadilo po povratku u srpsku košarku?

Najprijatniji osećaj jeste ogroman potencijal domaćih igrača. Mada, to za mene nije iznenađenje. Srećan sam što je košarka toliko popularna i to mi, kao nekome ko je više od trenera, daje posebnu motivaciju. Jer i trenera, koji je dužan da motiviše igrače, mora nešto da motiviše. Ono neprijatno doživeo sam na finalnom turniru Kupa „Radivoja Koraća”. Ne zato što su me navijači vređali, jer ne živim za one koji me vređaju, već zbog onih za koje živim, koji pripadaju košarci, a koji posle takvog ispada nisu uopšte reagovali.

Šta je bolje za našu košarku: NLB ili domaća profesionalna liga?

Imam utisak da svi naši učesnici Jadranske lige, a i ljudi iz Košarkaškog saveza Srbije, na kojima je najveća odgovornost, žele domaću profesionalnu ligu. Nemam nikakvu dilemu da je to neophodno. Postoji spremnost u našim redovima, međutim, ja taj projekat još nisam video. Dok ga ne vidim, ne mogu da kažem ništa, osim da i ja, kao čovek košarke, osećam obavezu da na tu temu nešto kažem. I to ću vrlo brzo da uradim, na mestu gde se to radi, u KSS.

Šta kažete na našu reprezentaciju koja se s novim-starim selektorom (Ivković) plasirala na „Evro 2009” u Poljskoj?

Imamo perspektivan tim i profesionalnog trenera na čemu sam insistirao od mog odlaska posle Indijanapolisa. Tada nisam želeo da ostanem na tom mestu iz svojih razloga, a kasnije to nisam prihvatao jer je to trebalo da radim u honorarnom statusu. Biti trener reprezentacije znači obavljati vrlo ozbiljan posao. Super je što sada Ivković radi ovaj posao 24 časa dnevno tokom cele godine. Prva selekcija mu je vrlo dobra, obećava, ali, kao i svaka selekcija, podložna je promenama, u zavisnosti od forme, povreda, potreba tima… Očekujem da već u Poljskoj igra vrhunski, a teško je sada prognozirati za kakav je rezultat sposobna.

-----------------------------------------------------------

Plaketa grada Sarajeva

Petog aprila navršiće se 30 godina od kako je sarajevska Bosna postala prvak Evrope, savladavši u Grenoblu italijanski Emerson sa 96:93. Ta generacija će se tog datuma okupiti u Sarajevu, a jedan od njenih članova Svetislav Pešić, tada igrač, o tome kratko kaže:

– Grad će nam dodeliti Plaketu oslobođenja grada Sarajeva, 6. aprila, dan pošto smo osvojili titulu. Najvažnije od svega je to što ćemo svi opet biti zajedno.

-----------------------------------------------------------

Uvek prvi s „plavima”

Pešić nikada s reprezentacijom nije bio drugi. Zapravo, uvek je bio – prvi.

Osvajao je zlatne medalje gde god se pojavio, od kadetskog i juniorskog prvenstva Evrope (1985. u Bugarskoj i 1986. u Austriji), Balkanskog šampionata (1986. u Rumuniji), Svetskog omladinskog prvenstva (1987. u Italiji) i na kraju sa seniorima, na evropskom (2001. u Turskoj) i svetskom prvenstvu (2002. u SAD). Počeo je i završio s Vladom Divcem, koji je bio član kadetskog tima 1985. i seniorskog 2002.

Aleksandar Miletić