Плате на сунце

Јавна предузећа и агенције у Србији требало би најкасније до сутра да Влади Србије доставе податке о зарадама руководилаца и учине их доступним јавности. Овај рок влада је утврдила 26. фебруара, када је усвојила Закључак којим је јавним предузећима и агенцијама препоручила да утврде критеријуме за исплате наградних и стимулативних бонуса, који на годишњем нивоу не могу премашити четири месечне плате. Акти на основу којих се бонуси исплаћују би, са образложењем, требало да буду достављене Влади Србије на сагласност.

Влада је Закључком од 26. фебруара наложила министарствима финансија и рада и социјалне политике да прате примену препорука и програме пословања, а опште акте предузећа који нису усаглашени са Закључком „врате подносиоцу ради усаглашавања”.

Како је за „Политику” рекао повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић, уколико јавна предузећа и агенције испоштују владину препоруку, јавност рада државних функционера би после дугогодишњег натезања коначно могла да постане правило.

–Ако ћемо право, сви рокови за тако нешто су давно истекли, бар према Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја, на који се руководства јавних предузећа до сада нису обазирала. Треба разјаснити да то што новинари добију одређену информације од јавних предузећа када је траже, а затим и објаве, не значи да је та информација заиста и доступна. Доступност подразумева да одређени подаци буду увек и свима приступачни, што се најчешће чини њиховим презентовањем на интернет сајтовима предузећа – објаснио је Шабић, не желећи да прогнозира да ли ће сва јавна предузећа поступити по препоруци Владе Србије.

–Уколико се неко оглуши о препоруку владе, не сумњам да ће извршна власт наћи механизме којима ће моћи да га санкционише. У крајњем случају, све директоре јавних предузећа именује управо Влада Србије – рекао је Шабић.

С његовим мишљењем слаже се и Немања Ненадић, програмски директор организације „Транспарентност Србија”, који сматра да иако за непосредно кршење препоруке владе не постоји законска санкција, влада може да реагује преко људи у управним одборима јавних предузећа, али и сменом непослушних директора.

–Са друге стране, Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја прописује и обавезу да сва јавна предузећа објаве и ажурирају информаторе о раду. Плате свакако нису једина ставка битна за јавност када је о јавним предузећима реч, али би информатор између осталог могао да садржи и податке о висини зарада руководилаца. Међутим, највећи број јавних предузећа у Србији никада није ни објавио информаторе, а они који јесу углавном их, част изузецима, не ажурирајуправовремено – рекао је Ненадић за „Политику”.

Он је објаснио да су за непоштовање ових одредабаЗакона о слободном приступу информацијама прописане новчане казне, наводећи да је то „поприлично несрећно решење”.

–У том случају Министарство културе је овлашћено да пред надлежним судом покрене прекршајни поступак. Мислим да би влада, кад већ има могућност, сада требало да инсистира да се руководства јавних предузећа повинују обавези објављивања информатора о раду – казао је Ненадић.

Према Закључку Владе Србије, сутра истиче и рок до када би јавна предузећа и агенције требало да утврде и критеријуме за коришћење права на употребу службених возила и платних картица за трошкове репрезентације, као и општи акт о условима коришћење станова за службене потребе. Сви ови документи такође морају да буду доступни јавности.

Мере из Закључка Влада Србије препоручила је и Народној банци Србије, као и свим јединицама локалне самоуправе.