Умиремо од болести која може да се спречи

ИНТЕРВЈУ: АНА МИТРОВИЋ-ЈОВАНОВИЋ
Зашто је наша земља прва у Европи по броју жена оболелих од карцинома грлића материце, како може да се спречи ова појава, шта значи „редован” гинеколошки преглед и који су узроци повећаног стерилитета, открива доцент др Ана Митровић-Јовановић, начелница одељења за стерилитет ГАК Народни фронт и председница Удружења за репродуктивно здравље.

Недавно сте на једном скупу изнели податак да се Србија налази на првом месту у Европи по броју жена оболелих од рака грлића материце. Како објашњавате ову, у правом смислу те речи, алармантну појаву?

Сваке године у нашој земљи открије се 1.400 нових случајева жена оболелих од карцинома грлића материце, док око 500 жена умре од ове болести. Када је реч о подацима у свету, 500.000 жена годишње има новопостављену дијагнозу рака грлића, а 250.000 њих умре. Највећи број случајева овог карцинома дијагностикује се у неразвијеним и земљама у развоју. Када је реч о овој болести, важно је нагласити да се много шта може учинити на њеној превенцији и раном откривању. За разлику од земаља Западне Европе, у којима на 100.000 жена њих 10 оболи од карцинома грлића материце, код нас их је 26, с тим да их је у појединим регионима Србије чак и више од 40. Сваки живот изгубљен због карцинома грлића материце указује да нисмо благовремено отишли гинекологу или болест није на време препозната и адекватно лечена. То је велики губитак зато што је, за разлику од других карцинома који немају могућност ране дијагностике, а самим тим ни тако успешног лечења, карцином грлића могуће открити у почетним фазама.

Шта узрокује појаву ове болести?

Постоје тзв. фактори ризика, и узрочно-последична веза између присуства ХПВ вируса, раног ступања у сексуалне односе, чешћег мењања партнера, ступања у сексуалне односе без коришћења презерватива, лоших претходних налаза на грлићу, пушења и повећаног ризика од настанка ове болести. С обзиром на то да се знају фактори ризика, без којих нема рака ове врсте, сматрамо да превенција мора уродити плодом, јер се боримо против нечега што знамо како настаје.

Да ли је онда превентива најбоља заштита?

Када је реч о овој болести, превенција је од изузетне важности. Сматра се да би се вакцином и скрининг програмом појава карцинома грлића материце смањила за више од 95 посто у наредних десетак година. Такође, важно је да нагласимо да се преко 80 одсто ХПВ инфекција спонтано елиминише. У односу на то колико смо у сталном контакту са ХПВ вирусом, релативно је ретка појава трајне инфекције, која може довести, али и не мора, до карцинома.

Колико стил живота утиче на појаву ове болести?

Свакако да стил живота и здравствена просвећеност, посебно младе популације, која ступа у сексуални живот, у великој мери утичу на појаву карцинома ове врсте. Због тога је дужност сваког лекара да подстакне жену да одлази на редован гинеколошки преглед и да се одазове скрининг програму, који ускоро треба да почне.

Шта значи „редован” гинеколошки преглед?

Било би оптимално да од 18. године, односно од првог сексуалног чина, жена одлази, уколико нема проблема, једном годишње на прегледе. А, уколико се открије нешто што захтева чешће праћење, на то ће указати њен гинеколог. Нема потребе ни претеривати с посетама гинекологу. Подаци потврђују да се жена у трудноћи веома интензивно контролише, али када је реч о њеном здрављу, мимо трудноће, испод 10 посто жена одлази на редовне гинеколошке прегледе.

Када може да се прими вакцина?

Вакцина се, према препорукама земаља које су је увеле, предлаже девојчицама пре првог сексуалног чина, зато што се сматра да је то најсигурнији период да није било контакта са ХПВ вирусом. Агенција за лекове препоручује да се вакцина преписује од 10. до 25. године. То не значи да не може да је прими особа која има уредан цитолошки налаз и негативне ХПВ брисеве, а има неку годину више од горње границе. Али, вакцину нико не сме да узме без претходне консултације са гинекологом. 

Када ће почети скрининг програм?

Министарство здравља са групом за превенцију малигних болести и карцинома грлића материце веома интензивно ради и очекује се да скрининг почне у наредних неколико месеци. Реч је о програму који је резултат огромног напора тима лекара, предвођених професорком Кесић, који су уложили године свог живота и рада да осмисле и поставе скрининг на добрим темељима. Ми морамо све да учинимо како би се жене стимулисале да се одазову овом програму.

Какви су подаци када је реч о стерилитету у Србији?

Као и у свету, и код нас се повећава проблем неплодности. Сада је тај проценат између 15 и 20 у репродуктивној популацији. Чињеница је да стил живота али и каснија помисао на репродукцију представљају неке од узрока стерилитета. Неплодност жене је, поред низа других фактора, повезана и са животном доби, као кључном одредницом. И овај проблем мора бити веома озбиљно схваћен и лечен на време. Због чега чекати четрдесете године да би се примениле неке од метода, као што је вантелесна оплодња. Ако постоје индикације, онда то треба урадити и са 25.

Колико времена треба да се чека на потомство пре него што се потражи помоћ лекара?

Код млађих особа, уз редовне сексуалне односе, а без коришћења средстава за контрацепцију, година дана је период после кога треба затражити стручну помоћ. Код жена после 35. године, а посебно како се приближавају четрдесете, не треба дуго чекати, већ је потребно што пре да се јаве лекару који се бави овом проблематиком.