Обама „национални директор”

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 1. априла – Делује као првоаприлска шала, али многи овде мисле озбиљно– да је председник Барак Обама постао „национални директор” и „најмоћнији бизнисмен” усковитлане економије САД. За друштво које се махом приватним предузетништвом уздигло до нивоа најмоћније силе света, оваква констатација делује као упозорење да је у току– системски преврат.

То не значи, наравно, да ће Обама постати богат као Бил Гејтс или Ворен Бафет, већ да је у његовим рукама и рукама његовог тима концентрисана сада ванредна моћ, већа него иједне претходне администрације у новијој историји, да мења руководства и радни састав посрнулих компанија– од њујоршког и светског финансијског центра Волстрита до детроитског великог аутомобилског трија. Већ је извршио низ смена, најновију у „Џенерал моторсу” (ГМ), па је међу менаџерима уздрманих привредних гиганата завладала паника, поготову што им ускраћује и донедавно баснословне бонусе, изражена у питању: „Ко је од нас следећи за одстрел?”

Обама као да се уживео у нову улогу. „Економија је сада моја и учинићу у њој најбоље што могу”, тумачи председниково поимање   неименовани званичник у вашингтонском листу „Политико”. Таква самопоузданост прожима и његову екипу, додаје се.

Иако појединачне појачане државне интервенције на тржишту делују оправдано и у складу с растућим незадовољством грађана који у кризи учестало губе и радна места и куће берзанске улоге, све заједно сугеришу да је на делу „империјално председниковање”, с највећим упливом извршне власти, бар за последњих неколико деценија, у економију, напомиње дневник. Наводи, такође, да председник и његови сарадници „држе лекције” привредницима како да модернизују фирме, уз опомену: „реструктурација или смрт”.

Док гледају преносе с лондонског самита Г-20, Американци се и надају и стрепе – зависно од позиције – да ће тај скуп озваничити схватање да је овдашњи доскорашњи модел исцрпљен и да су му неопходна прилагођавања измењеном свету. Па да они сада треба да се следе друге, а не обрнуто, како се дуго уобичајавало.

Али, ствари су се већ истумбале, примећује коментатор „Џексон сана” из Тенесија. Било је уобичајено, прецизира, да председник отпушта чланове кабинета и да су приватни и државни послови разграничени, а сада он даје отказе корпорацијским вођама и повећава утицај државе на приватне фирме.

Аналитичари подсећају, уједно, да су приватни џинови сами тражили помоћ државе да би се спасли пропасти, а која им је запретила због застрањивања у примени принципа „саморегулације тржишта”, у складу са смерницама неколико претходних влада. Републиканци, опозициони владајућим демократама, сматрају, међутим, да се сада невоље увећавају и да Обамина „застрањивања” превазилазе она које му је као рекордно тешко наслеђе оставио Џорџ Буш млађи.

Наводно, излазак из кризе капитализма нови лидер тражи у– „социјализму” западноевропског типа, који је овде проказан као „марксистички”, иако се не поистовећује, наравно, с несталим совјетским моделом. „Отворена је Пандорина кутија, јер влада умишља да зна да боље од предузетника да управља приватним компанијама”, кличе републикански сенатор Боб Коркер.

Спроводе се само неопходне промене за опоравак а не за потискивање капитализма, уверавају Обамини људи. Нобеловац Џозеф Стиглиц данас у „Њујорк тајмсу” оспорава обе тезе. По њему је ово што ради садашња администрација „сурогат капитализма” јер води „приватизацији добити, а социјализацији губитака” (што се, како кажу остали познаваоци – међу којима и други нобеловац Пол Кругман – и раније догађало).

У међувремену се на терену ствари и даље преусмеравају. Најављује се, тако, чистка у управном одбору ГМ. Не искључује се ни могућност да тај некадашњи симбол америчког просперитета прогласи и банкрот – ако не испуни захтеве екипе „националног директора”…