Године озбиљног зезања

Мали је број бендова са ових простора који се могу похвалити да иза њих стоје две деценије континуираног рада. Још је мањи број оних који су успели да у турбулентним временима задрже стару публику, а успут придобију и нове поклонике. Бенд који се свакако може сврстати у ову групу је и новосадски „Атеист реп”.

Весела панк-рок дружина свој двадесети рођендан обележиће турнејом по Србији и региону, али и објављивањем новог албума, „Приче маторих покварењака”. Турнеја, која ће практично трајати до краја лета, почела је ове недеље, концертима у Карловцу и Сплиту, а свој зенит достићи ће у јуну, великим новосадским и београдским концертом. Као гост групе појавиће се и канадски глумац Роб Стјуарт, познат по улози детектива Ника Слотера у серији „Тропска врелина”, који је својевремено и опеван у једној од песама „Атеиста”.

О протекле две деценије, актуелном моменту групе, али и плановима за будућност, говорио нам је певач бенда Александар Попов, у јавности много познатији као Др Поп, на специфичан и надасве духовит начин.

Поп за наш лист каже да у почетку није било ни помисли хоће ли бенд „заживети у народу”, али да је тај став временом измењен.

– Почетак је био као и сваки почетак, тежак, али ужасно забаван. Тада заиста нисмо имали велика очекивања. Ипак, ево нас ту где јесмо, много јачи и искуснији. Сада ме већ и не би чудило да дуплирамо ову цифру кад за то дође време.

Наш саговорник додаје да прија што их многи сврставају у легенде српског панк-рока.

– Ми смо на почетку били легенде, па онда мало креативни, а сад смо млади и перспективни. Шалу на страну, могу да кажем да је сваки следећи албум био квалитетнији и музички зрелији у односу на претходни.

Поп каже да бунтовни дух који је у протеклој деценије красио „Атеист реп” није ишчезао, већ се једноставно променио с временом.

– Нама су често додељивали епитет „опозиционог” бенда. Ми полазимо од себе, прво имамо ту дозу самоироније, па тек онда прелазимо на друге. Ко год да је на власти, ми ћемо бити „опозиција”, у најпозитивнијем смислу те речи, да укажемо на све проблеме и недостатке. Са те стране, парадоксално је, али и истинито, да су деведесете године, колико год биле лоше, за рокенрол у Србији биле добре. Разлог је једноставан. Тада смо имали конкретне „непријатеље” и мотив више за неке наше текстове и њихове поруке. Данас је политичка сцена знатно другачија. А и ми смо доста маторији, да не кажем зрелији.

Још додаје и то да су „Атеисти” прави потез урадили ангажовањем око промоције бенда на Интернету, што их је у великој мери приближило старим фановима, али и новијим генерацијама које до сада можда нису ни чуле за овај бенд. Поп се лично залаже за још радикалније убрзање технологија које би и групи донело много користи.

– Волео бих да у догледној будућности имамо наступе путем холограмске пројекције. Док ми не излазимо из наших соба, публика широм земље и света би уживала у нашим концертима. То би ми представљало одлично оправдање за дреку и скакање по стану. А у случају да ми изнервиране комшије дођу на врата у касним вечерњим часовима, моја жена би им једноставно објаснила:

– Знате, он тренутно има концерт у Нишу.

– Ааа, онда је у реду, опростите.