„Грех” министарке Кресал

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 2. априла – После 15 сати бурне расправе, словеначки парламент је ноћас већином (48 од 90) посланика одбацио захтев за интерпелацију министарке полиције Катарине Кресал. Опозив председнице либерала, уједно министарке полиције, тражила је опозиција са демократама Јанеза Јанше на челу, под оптужбом да Кресалова издавањем решења „избрисанима” којима им ретроактивно враћа право на пребивалишта (и друга одузета права), не само да награђује агресоре на самосталну Словенију, него и прети да уништи државни буџет услед потоњих одштетних захтева људи који протеклих 17 година нису имали никаква права.

Министарка се куражно држала и одбацила нападе Јаншиних следбеника, одлучна да испоштује одлуке домаћег уставног суда који је донео седам одлука у корист „избрисаних”, 1999. и 2003. године. Наругала се претеривању опозиције о преко милијарду евра колико ће „избрисани”, њих преко 25.000, према Јанши, тражити од Словеније на име одштете за уништене године живота. Кресалова је опозиционо плашење јавности „одштетама које ће ојадити државну” касу осудила као срамотно, усмерено да распали страх и мржњу у народу притиснутом кризом. Иако је харангу на Кресалову и „избрисане” подржао и шеф деснице Змаго Јелинчич, заједно са Јаншом нису успели да скупе више од 31 посланика, колико их је гласало за опозив министарке полиције.

Кресаловој су уочи расправе о интерпелацији подршку пружили не само представници „Цивилне иницијативе избрисаних” Александра Тодоровића, него и истакнути либерални интелектуалци који су после 17 година ћутања заузели став да је чин „брисања” људи који је влада премијера Алојза Петерлеа извршила незаконитим, тајним актом 26. фебруара 1992, мрља на темељу словеначке државе. Петицију против опозива министарке Кресал прва је потписала глумица Милена Зупанчич. Придружило јој се неколико стотина имена, међу којима публициста Споменка Хрибар, некадашњи председник државе Милан Кучан, певач Магнифико, градоначелник Љубљане Зоран Јанковић, чак и адвокатица Јанеза Јанше – Нина Клеменчич.

Кресалова је, у своју одбрану, у парламенту казала да је у случају „избрисаних” све стручно, правно, етички и морално јасно, отуда је интерпелација заправо „интерпелација против здравог разума, устава и једнакости пред законом”. Зато је сага о „избрисанима” прича о искључивању, одузимању права, деоби на „ваше” и „наше”, сведочење о најмасовнијем кршењу словеначког устава после осамостаљења и „плод колективног порицања, политичке манипулације и негирања правне државе”, додала је министарка полиције. Осудила је опозицију јер битку за политички престиж бије преко леђа угрожених људи, потпиривањем дискурса мржње. „Ту стојим. Не могу другачије. Пре него што ме осудите, суочите се са својом савешћу”, закључила је Кресалова обраћање посланицима цитатом из одбране Мартина Лутера, оптуженог за јерес.„Регулисање статуса ‘избрисаних’ поставља чврсте правне и етичке темеље за будућност”, подвукао је премијер Борут Пахор. Поновио је да потпуно подржава министарку, насупрот Јанши који је проблематизовао број „избрисаних” као потпуно измишљен, јер је „немогуће да је у Словенији протеклих 17 година живело 25.000 људи без сваког статуса, што је ред величине пет просечних општина”. Јаншин став да „то није могуће ни на Мадагаскару, а камоли у Словенији”, остао је у мањини.

 --------------------------------------------------------

„Избрисани”, жртве правне ликвидације

Ако су ликвидације после Другог светског рата биле физичке, онда је ‘брисање’ било правна ликвидација, преноси љубљанска ПОП ТВ речи Милана Кучана, председника Словеније у време „брисања” људи, пре тога лидера комуниста. Он је устао у одбрану Кресалове, додавши да „ако се наша држава оправдано бави исправљањем неправди које је починио претходни (комунистички) режим, онда је утолико разумљивије исправљање неправди које је згрешила (Словенија) сама – то је ствар нашег поноса и савести”.