Свет је рекао: погрешили смо

У новом светском економском поретку који се назире после управо завршеног лондонског самита Г-20 већу улогу ће имати међународне институције и тржишта у успону, а мању Сједињене Америчке Државе, оцена је која преовлађује у светским медијима.

„Једна ера је за нама. САД постају мање доминантне, док осталим земљама утицај расте”, прокоментарисао је за агенцију Блумберг Роберт Хорматс, потпредседник Голдман Сакс интернешенела, који је припремао за самите бивше председнике Џералда Форда, Џимија Картера и Роналда Регана.

Договорено пооштравање регулативе у финансијском сектору француски председник Никола Саркози је описао као окретање новог листа и крај англосаксонског модела слободног тржишта.

Окупљени лидери признали су да су основни узрок потреса на светским тржиштима велики пропусти у области регулативе и обећали су строжа ограничења за хеџ фондове, компаније које утврђују кредитни рејтинг и друге финансијске институције како би се спречило да се оваква криза понови. Најављена су и ограничења плата за банкаре и обрачун са пореским оазама.

Договорена је помоћ од 1.100 милијарди долара земљама које су највише угрожене глобалном финансијском кризом.

Амерички председник Барак Обама је показао да не жели да иде путем свог претходника Џорџа Буша и определио се за помирљивији приступ, па тако није инсистирао на раније изнетом захтеву да све земље усаглашено делују финансијским инјекцијама, за шта се залагао и домаћин скупа, британски премијер Гордон Браун, док су против били Ангела Меркел и Никола Саркози.

Амерички председник се задовољио неодређеним обећањем да ће лидери учини све што је потребно да врате у живот светску економију.

 „У свету који је толико сложен веома је важно да будемо спремни на партнерство уместо пуког диктирања решења”, рекао је Обама на конференцији за штампу по завршетку једнодневног самита двадесет најразвијенијих земаља света и оних чије су економије у успону.

Нобеловац Џозеф Стиглиц описао је заједничко саопштење са самита као одрицање од ранијег америчког инсистирања на капитализму без ограничења.

„Ово је историјски тренутак када се свет окупио и рекао `погрешили смо што смо инсистирали на дерегулацији`”, рекао је Стиглиц, професор економије на универзитету Коламбија.

Обама је ипак успешно прогурао предлог да се средства ММФ-а утроструче са 250 на 750 милијарди долара. Првих 250 милијарди обезбедиће Јапан, ЕУ и Кина, а за остатак није прецизирано. Тим новцем ће бити подмирене потребе источноевропских земаља и стајаће у резерви да би за спас могле да се обрате и многе друге земље.

Још 250 милијарди долара биће на располагању за подстицај трговине преко агенција за кредитирање извоза и банака за развој као што је Светска банка. Иста сума биће додељена ММФ-у и за специјална права вучења.

Земље са економијама у експанзији попут Кине, Индије и Бразила више ће се питати о начину управљања ММФ-ом.

Пет хиљада милијарди долара биће упумпано у светска тржишта, што је, по речима Гордона Брауна, „незабележена фискална експанзија”. Најављено је оснивање одбора за финансијску стабилност који треба да окупи регулаторе и помогне ММФ-у да на време укључи аларм за потенцијалну опасност.

Немачка канцеларка Ангела Меркел која је још средином 2007. без успеха покушавала да убеди САД и Британију да предузму сличне мере поздравила је усвојено саопштење као „победу здравог разума”.

По завршетку самита, који је одржан у тренутку када се свет налази у можда највећој економској кризи за последњих осам деценија, знатно су скочили индекси на берзама широм света.

Ј. К.

-------------------------------------------------

Више новца од ММФ-а, мање услова

Могу се очекивати реформе ММФ-а и кад су у питању услови за добијање кредита, рекао је британски министар за међународни развој Даглас Александер.

АФП наводи да су последњих недеља новац од ММФ-а тражиле Румунија, Мађарска, Исланд, Летонија, Србија, Украјина, Пакистан и Мексико и додао да постојећа средства не била довољна да подмире све потребе, јер се очекују нови позиви у помоћ.

------------------------------------------------

Бан Ки Мун: Свет ће мотрити

Генерални секретар УН Бан Ки Мун поздравио је одлуку лидера Групе 20 да обезбеде 1.100 милијарди долара за помоћ светској економију у садашњој кризи, али је упозорио да је од кључне важности да део намењен најсиромашнијим земљама оне заиста и добију.

„Свет ће мотрити”, упозорио је он у саопштењу и поздравио обавезивање лидера Г-20 да се одупру протекционизму.