Инспектори у Дому здравља „Гроцка”

Професор др Драгана Јовановић, секретар за здравство, нагласила је јуче за „Политику” да у Дому здравља „Гроцка” постоји нејасан дуг који се нагомилао са 82 милиона динара на 168 милиона, због чега је у ту кућу упућена и инспекција. Како се незванично сазнаје, до проблема је дошло због чудног пословања с лековима са позитивне листе, а спекулише се и то да запосленима две године нису плаћани доприноси. У овој здравственој установи ове наводе нико није могао да прокоментарише, а мобилни телефон др Милке Стојановић, директорке, већ два дана је искључен.

Драгана Јовановић каже да је реаговала одмах после обавештења Данице Радосављевић, директорке филијале РЗЗО за Београд, да постоји некакав нејасан дуг у Дому здравља у Гроцкој и да је тада сазвала састанак на којем је прегледана документација ове установе и утврђено да нешто није у реду. Како објашњава Јовановић, откривено је да у моменту преузимања оснивачких права града Београда над здравственим установама, постоји дуг који није био сасвим јасан, а да је оно што је фрапантно јесте чињеница да директорка те установе до сада није ништа учинила да тај дуг смањи.

– Напротив, за последњих годину и по дана, тај дуг се нагомилао на 168 милиона динара, односно за два милиона евра више. После увида комисије градоначелника, случај је на нашу иницијативу предат градској инспекцији на буџетску ревизију. Када буду били готови резултати инспекције, предузеће се одређени кораци због несавесног пословања – истакла је Јовановић.

Она је нагласила да је потпуно нејасна и погрешна прича која је кренула у вези са продужавањем радног времена у домовима здравља, као и да је одржан низ састанака ради унапређења хитне службе и збрињавања грађана. Проблем са домовима здравља не постоји, тврди наша саговорница.

– Раније се шетало од једне до друге установе. Није нормално да буде дежурна само једна дечја клиника. Да бисмо унапредили рад ових служби, неопходно је да дежурају обе дечје клинике, а да би се то остварило треба повећати број лекара, нарочито дечјих хирурга. Оно што заиста вређа осећање људи који су хитни случајеви јесте то колико се пута шетају људи са преломима. Нема оправдања да једна установа има елитистички статус, да 540 кревета Института за ортопедско-хируршке болести „Бањица” искључиво ради елитне операције, а да не дежура довољно често – сматра др Јовановић.

Кад је реч о спровођењу допунског рада, односно наплаћивање услуга по жељи пацијента и изван радног времена медицинара, наша саговорница се пита како ће пацијент који се оперише поподне рецимо у Клиничком центру Србије и плати ту услугу, бити третиран наредних дана у преподневним сатима када заузима нечије место. Она сматра да ова новина има много нејасноћа и проблема.

– Није јасно шта ће радити други људи који треба да дођу на ред за операцију пре подне – додала је Драгана Јовановић.