Inspektori u Domu zdravlja „Grocka”

Profesor dr Dragana Jovanović, sekretar za zdravstvo, naglasila je juče za „Politiku” da u Domu zdravlja „Grocka” postoji nejasan dug koji se nagomilao sa 82 miliona dinara na 168 miliona, zbog čega je u tu kuću upućena i inspekcija. Kako se nezvanično saznaje, do problema je došlo zbog čudnog poslovanja s lekovima sa pozitivne liste, a spekuliše se i to da zaposlenima dve godine nisu plaćani doprinosi. U ovoj zdravstvenoj ustanovi ove navode niko nije mogao da prokomentariše, a mobilni telefon dr Milke Stojanović, direktorke, već dva dana je isključen.

Dragana Jovanović kaže da je reagovala odmah posle obaveštenja Danice Radosavljević, direktorke filijale RZZO za Beograd, da postoji nekakav nejasan dug u Domu zdravlja u Grockoj i da je tada sazvala sastanak na kojem je pregledana dokumentacija ove ustanove i utvrđeno da nešto nije u redu. Kako objašnjava Jovanović, otkriveno je da u momentu preuzimanja osnivačkih prava grada Beograda nad zdravstvenim ustanovama, postoji dug koji nije bio sasvim jasan, a da je ono što je frapantno jeste činjenica da direktorka te ustanove do sada nije ništa učinila da taj dug smanji.

– Naprotiv, za poslednjih godinu i po dana, taj dug se nagomilao na 168 miliona dinara, odnosno za dva miliona evra više. Posle uvida komisije gradonačelnika, slučaj je na našu inicijativu predat gradskoj inspekciji na budžetsku reviziju. Kada budu bili gotovi rezultati inspekcije, preduzeće se određeni koraci zbog nesavesnog poslovanja – istakla je Jovanović.

Ona je naglasila da je potpuno nejasna i pogrešna priča koja je krenula u vezi sa produžavanjem radnog vremena u domovima zdravlja, kao i da je održan niz sastanaka radi unapređenja hitne službe i zbrinjavanja građana. Problem sa domovima zdravlja ne postoji, tvrdi naša sagovornica.

– Ranije se šetalo od jedne do druge ustanove. Nije normalno da bude dežurna samo jedna dečja klinika. Da bismo unapredili rad ovih službi, neophodno je da dežuraju obe dečje klinike, a da bi se to ostvarilo treba povećati broj lekara, naročito dečjih hirurga. Ono što zaista vređa osećanje ljudi koji su hitni slučajevi jeste to koliko se puta šetaju ljudi sa prelomima. Nema opravdanja da jedna ustanova ima elitistički status, da 540 kreveta Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica” isključivo radi elitne operacije, a da ne dežura dovoljno često – smatra dr Jovanović.

Kad je reč o sprovođenju dopunskog rada, odnosno naplaćivanje usluga po želji pacijenta i izvan radnog vremena medicinara, naša sagovornica se pita kako će pacijent koji se operiše popodne recimo u Kliničkom centru Srbije i plati tu uslugu, biti tretiran narednih dana u prepodnevnim satima kada zauzima nečije mesto. Ona smatra da ova novina ima mnogo nejasnoća i problema.

– Nije jasno šta će raditi drugi ljudi koji treba da dođu na red za operaciju pre podne – dodala je Dragana Jovanović.