Научници од септембра "закинути"

Данас ће запослени у научним институтима у Србији једносатним штрајком упозорења од 12 до 13 часова показати незадовољство платама које су им од септембра умањене, а сутра у подне ће ићи на разговор са министрима који ће вероватно имати одговор на неколико кључних питања. Милена Миловановић, секретар Синдиката запослених у научноистраживачкој делатности, који окупља 4.500 чланова из 53 акредитована института, објашњава да се њихов проблем појавио недавно. По Закону о високом образовању, као и Закону о научноистраживачкој делатности, на основу којих је сачињен колективни уговор, научни радници у институтима имали су исте зараде као и њихове колеге на универзитетима, као и основице рада, коефицијенте. По тим истим документима и звања су се равнала, па је доцент био изједначен по положају и зарадом са научним сарадником, ванредни професор са вишим научним сарадником, редовни професор са научним саветником, асистент са истраживачем магистром наука, подсећа Миловановићева.

Та правила су важила годинама, за време мандата многих министара пре Ане Пешикан, истиче секретар синдиката научних радника. По њеним речима, последња плата која је била у складу са законима и колективним уговором исплаћена је за септембар, а онда су научници остали на основици од 1.650 динара за израчунавање плате. Свима другима, каже, повећана је на 2.050 динара. Конкретно сада то значи да доктор наука у институту прима 40.000 динара месечно, а лекар опште праксе у дому здравља 51.000 динара, наводи Милена Миловановић.

Чим су се научни радници огласили, Ана Пешикан, министарка за науку, прецизирала је да је за плате у високом образовању задужено Министарство просвете, док је Министарство за науку надлежно за запослене у научним институтима. Она је демантовала оптужбе синдиката да њихови захтеви нису благовремено достављени Министарству финансија.

"То није тачно, то је игра глувих телефона", нагласила је Пешикан за Бету и додала да су одржана три састанка синдиката и надлежних министарстава у вези са платама, као и да ће још један састанак у Министарству финансија бити одржан сутра, у петак.

Реагујући на захтев синдиката да буде смењена, министарка је оценила да њено смењивање неће решити ниједан од постојећих проблема у науци у Србији. Додала је да не може да пристане на притиске и претње који нису засновани на чињеницама.

– За ово кратко време које сам провела на позицији министра много смо урадили. Министарство науке је успело да се избори за повећање буџета за науку и то знатно веће у односу на оно које је првобитно планирано. У односу на 2006. годину, средства за науку су повећана за 19,55 одсто, што је мање од наших захтева, али је померање са постојеће позиције у добром правцу. Такође, успели смо да постанемо члан ФП-7 програма Европске заједнице, чиме смо постали препознати у Европи и чиме ће се значајно појачати научна сарадња са Европом и европско улагање у наше научне пројекте. Поред осталог, покренули смо и оснивање консултативне канцеларије за помоћ истраживачима који конкуришу за међународне пројекте, доделу националних пензија у науци, оснивање фонда успешних банака и предузећа, проширили научно-техничку сарадњу са другим земљама, поново покренули замрле преговоре о потписивању уговора са Русијом око изношења истрошеног горива из земље, отпочели програме којима ћемо нашу земљу повезати са нашим научницима који раде у иностранству – објашњава министарка науке.

Ана Пешикан поручује да ако је синдикату стало њене смене може да покрене процедуру коју предвиђа скупштина у таквим ситуацијама.
Р. Поповић

--------------------------------------------------------------------------

Пешикан: Нема законских услова за изједначавање плата

Министарка науке Ана Пешикан изјавила је да нема законских услова по којима би се могле изједначити плате у високом образовању и научним институтима.

Пешикан је, поводом најаве штрајка Синдиката запослених у научноистраживачкој делатности, казала да држава из буџета за потребе науке издваја веома мало и да чак и посебни колективни уговор не предвиђа никакво изједначавање плата, већ да се новац расподељује према количини средстава који се из буџета одвајају за науку.

Пешикан је Телевизији Б 92 истакла да је један од извора за финансирање тог министарства Национални инвестициони план (НИП), из кога је у овој години за потребе науке издвојено 20 милиона евра. "Сада са стрепњом очекујемо колико ће из НИП-а за 2008. годину бити одвојено за науку, јер је то управо полуга да се ове ствари реше", рекла је Пешикан.
Танјуг