Највећа директорска плата у „Јату”

Оно о чему се већ данима нагађало у јавности – да највећу плату од свих руководилаца јавних предузећа има први човек „Јат ервејза” јуче је званично потврдила и Влада Србије објављујући износе зарада у јавном сектору на свом званичном сајту. Саша Влаисављевић у фебруару је примио тачно 379.000 динара или око четири хиљаде евра. Он нема менаџерски уговор, ни право на бонус, а у „Јату”, како је објављено, нема кадровских станова.

Менаџерске уговоре нема ниједан од челних људи 32 јавна предузећа чији су износи плата од јуче доступни јавности. Већина њих нема право на бонусе, а ни додељивање кадровских станова, бар према овим подацима, није пракса у јавним предузећима.

Влаисављевића готово у корак прати генерални директор „Телекома” Бранко Радујко с фебруарском нето-зарадом од 354.000 динара. Овај менаџер има право на бонус или стимулативну накнаду у складу са Закључком Владе Србије, а станови се деле у складу с „пословном политиком решавања стамбених питања”.

На трећем месту по висини примања је нови директор „Електропривреде Србије” Драгомир Марковић чија је нето плата 345.779 динара. У његовом случају чини се да постоји право на бонус јер у тој рубрици стоји „акт достављен влади”. У ЕПС-у не постоје кадровски станови, а репрезентација се користи према одлуци директора.

Срђан Михајловић, први човек „Транснафте”, примио је у фебруару 331.000 динара, бонус нема, а у оквиру репрезентације има картицу. У овом јавном предузећу не постоје службени ни кадровски станови. Генерални директор „Србијагаса” Душан Бајатовић примио је непуних 313.000 динара, бонус нема, а репрезентација је утврђена месечним лимитима који нису наведени. Станови се у овом јавном предузећу могу добити „у складу са одлуком за службене потребе”.

Први човек ПТТ „Србија” Горан Ћирић примио је за фебруар 297.000 динара. Он нема бонусе, а репрезентацију користи према критеријумима из правилника. Станови се у овом предузећу могу добити у складу са одлуком Управног одбора и према уредби владе.

Афера с бонусима изнудила је оставку и одлазак Бојана Кришта из Јавног предузећа Аеродром „Никола Тесла”, а оно је од тада „обезглављено”. Заменик генералног директора, међутим, прима 297.474 динара. И поред јучерашњег објављивања података на сајту владе, остало је непознато да ли се у овом предузећу деле бонуси, јер у тој рубрици пише: „Одлука Управног одбора од 18. марта ове године”. Челни људи Аеродрома „Никола Тесла” имају право на репрезентацију према критеријумима из правилника, а кадровски станови не постоје.

Руководеће место „Службеног гласника” месечно доноси непуних 276.000 динара, а директор има право на бизнис картицу. У Заводу за уџбенике и наставна средства плата првог човека је 226.200 динара, а директор има бизнис картицу за путовања. Бонуса нема, а што се тиче станова ова рубрика је остала празна.

Директор „Србијавода” у фебруару је зарадио 220.500 динара, а овом јавном предузећу нема ни бонуса, ни службених станова. Првом човеку „Србијашума” у фебруару држава је за рад „избројала” 205.400 динара, а он има право на зараду из добити по правилнику о раду.

Нови директор Железница Србије Милован Марковић већ је обнародовао да је смањио плату у односу на претходника Миланка Шаранчића на 202.383 динара. Марковић, међутим, има право на бонус у складу са успехом пословања.

У „Скијалиштима Србије” генерални директор зарадио је у фебруару 192.321 динара, две хиљаде мање директор „Електромреже”, а заједничко им је да немају право на бонус, али имају репрезентацију у складу с правилником.

Плате челних људи у осталим предузећима попут националних паркова су знатно мање, а на зачељу ове листе плата је директорско место у Парку природе „Мокра гора” с примањем од 50.000 динара.(/slika2)