Колико је "тежак" Милан Беко

Током оштрог политичког сукоба Мирослава Мишковића и Чедомира Јовановића, поменуто је име Милана Бека, моћног пословног човека и бившег министра у влади Мирка Марјановића. Али, када се крене трагом гласина да је реч о једном од највећих газда Србије, онда је откривање тежине његовог богатства практично, немогућа мисија. Беко није изузетак. Колико су тешки највећи играчи српског бизниса, сазнајемо када амерички магазини "Форбс" или пољски "Впрост" објаве листу најбогатијих бизнисмена у Европи и свету. Ако обичан грађанин жели да открије ко је власник неке компаније или хоће да сазна корпорацијске финансијске извештаје о пословању, као и пореске издатке, мора да ангажује најмеродавније финансијске стручњаке, полицију или приватне детективе.

Међутим, и у тој истрази може доћи до неспоразума: тако се у Агенцији за привредне регистре може пронаћи финаансијски извештај за 2.006. годину било које фирме, чак и "Делта холдинга", док је у појединим државним органима – службена тајна!

А неке економске институције и не знају да кликом дугмета на компјутерској тастатури могу доћи до тих података. Када је Дијана Марковић–Бајаловић говорила о евентуалној казни за "Делтин" монопол, она је, рецимо, рекла да не зна који су годишњи приходи "Делта холдинга".

Отуда и питање: Да ли јавност има право на доступност тих информација и зашто му је пут до њих толико тежак? У Агенцији за привредне регистре могућност да се открије ко су власници највећих српских фирми теоретски постоји, али се, у пракси, без матичног броја власника, као и претрагом имена, не могу добити поуздани подаци. 

Тако се, рецимо, за Милана Бека у јавности већ годинама спекулише да се као власник крије иза неколико компанија. Према интернет-претрази званичног сајта Агенције за привредне регистре он није власник ниједне фирме. Без његовог матичног броја у архиви привредног регистра није могуће пронаћи фирме чији је он оснивач. На сајту српског пословног клуба "Привредник", чији је члан бизнисмен Милан Беко, поред његовог имена стоји фирма "Ладерна" са седиштем у Улици краља Петра бр. 44 у Београду. Међутим, у бази података Агенције за привредне регистре пише да је оснивач те фирме "Ладерна интернешенел" из Холандије, да је фирма основана 7. априла 2006. године и да је њен директор Горан Мрђа, а као заступник је наведен Никола Стојаковић. Бивши министар за приватизацију у влади Мирка Марјановића нигде се не помиње.

Лице под именом Милан Беко у привредном регистру наведено је само као једно од 30 оснивача привредног друштва Стамбена задруга "Изградња Г" са седиштем у Шиду. Овај податак, извучен само на основу имена и презимена, може се узети сасвим условно, кажу у Агенцији. Да би се, наиме, тачно сазнало које су фирме у власништву неког физичког лица потребно је ипак приложити његов Јединствен матични број (ЈМБ). Осим тога у бази података постоји дванаест особа које се такође презивају Беко, тако да оваква претрага, по свему судећи, није најпоузданији извор информација.

Уосталом, у јавним књигама се име Цанета Суботића не везује ни уз једну фирму, иако је у јавности он познат као власник "Футуре плус".

Сваки грађанин, дакле, може Агенцији за привредне регистре да поднесе захтев за увид у базу података. У року од пет минута добиће извод било које предузетничке организације или привредног друштва, али ако жели да провери иза којих фирми стоји неко физичко лице треба да приложи и матични број особе која га занима.

Уколико је власник привредног друштва неко друго предузеће, а оснивач тог предузећа је физичко лице, његов идентитет се не може утврдити у бази података Агенције за привредне регистре. Али зато, на основу Закона о прању новца, Народна банка Србије (НБС) може утврдити ко уистину стоји иза тог предузећа.

Интернет претрага Централног регистра хартија од вредности могућа је преко имена и матичног броја фирме, тако да се само "пешачким путем" може добити власничка структура неког предузећа. Идући трагопм свих инсинуација којима је име Милана Бека везивано за различита предузећа, на сајту ове надлежне институције, од њега нема ни трага ни гласа. Иако берзанском чаршијом струји информација да је Беко један од акционара једне велике банке, потрага је била узалудна.

Од маја ове године, Народна банка Србије објављује основне податке из финансијских извештаја за привредна друштва, задруге и предузетнике. Тако су на сајту централне банке грађанима доступни подаци о укупној активи, основном капиталу, пословним приходима, нето резултату и броју запослених. До њих се долази мало теже, јер се ниједан од ових података не може проверити без матичног или Пореског идентификационог броја (ПИБ). Пре него што знатижељни корисници баце поглед на детаље из финансијског извештаја, неопходно је да "прочешљају" Јединствени регистар рачуна. Преко назива фирме, осим матичног броја појавиће се и подаци о ПИБ-у, затим да ли је предузеће у платном промету и код које банке има отворен или блокиран рачун. Тек после те претраге, и уз матични број, грађани могу да приступе подацима из финансијског извештаја неке фирме.

У центру за бонитет НБС могу се добити информације о компанијама и њихови финансијски извештаји, али се та услуга плаћа. У свету постоји такозвани софтвер блумберг, преко кога су информације о билансима компанија доступни јавности. Тај софтвер поред пословних људи користе и амерички универзитети ради истраживања.