Некада је турски био важан као енглески

Зашто енглески а не шпански или кинески? Почети с две, три, пет или седам година? А одрасли, вреди ли после четрдесете да се труде, с обзиром на то да језички стручњаци тврде да се за годину дана упорног учења може савладати основа страног језика. Поготово ако не спадају међу оних 30 одсто становника наше планете који су природно талентовани за учење страних језика и много лакше усвајају речи од оних „неталентованих” 70 одсто.

Први трагови да је турски био званични језик на нашим просторима воде до 1389. године, што би „у преводу” значило да је турски био први страни језик који су деца некада учила. После тога хроничари су забележили оснивање школе за вернике на арапском, па 1718. школе за грчке трговце, а онда стижемо до Београда у којем се под аустријском влашћу у класичним гимназијама учи немачки, мада тај језик тек касније улази и у званични школски систем. Ипак, 1815. године почиње време полиглота: сем немачког, заступљен је и латински, па грчки, потом се оснивају турске школе на арапском, да би јеврејски трговци, браћа Арон, основали школу у којој ђаци уче шпански.

Око 1844, младе паметне главе богате речник већ поменутим латинским, грчким, немачким речима, али добијају и француски као изазов, затим и руски и италијански. Крајем 19. века енглески улази у употребу, али врло стидљиво, док између два рата ништа није успевало да помрачи славу француског, бар када је реч о онима узраста од 10 до 18 година. Други по заступљености био је немачки. После Другог светског рата у први план избија руски, а у следећим деценијама пробија се енглески, без којег се данас једноставно не може. Руски је некада имао идеолошку потпору, сада се опет враћа на сцену, али овај пут подстакнут економским интересима и везама које неки нови богати руски свет има са привредницима.

Др Јулијана Вучо, професор на Филолошком факултету, иако ради на катедри за италијански језик, своја интересовања је проширила и на наставу страних језика у образовном систему Србије. У томе јој је било драгоцено искуство са течајева језика, потом учешће у раду различитих стручних комисија које су писале програм учења, сарадња са Министарством просвете, статус гостујућег професора … Ипак, ни у Министарству није успела да сазна колико тачно ђака учи који језик.

– Енглески сада има посебно место на језичкој мапи света и то је свакако заслуга културних, економских и политичких утицаја. Не заборавимо да је током освајања нових светова исти број људи говорио мађарски и енглески, а ето где је сада онај први. Углавном, вратимо се у ово наше време и подсетимо да ђаци сада уче у школи два или три, од шест језика. После 2001. ученици могу да уче званично и шпански и италијански језик и то је било најпре у београдским основним школама „Његош” и „Мајка Југовића”. Сада у целој Србији око 5.500 ђака у књижици има оцену из италијанског као страног језика од петог разреда. У Трећој београдској гимназији постоји билингвално одељење, што значи да на француском и италијанском ђаци слушају и одговарају историју, географију, хемију, информатику, физику… – подсећа професорка Вучо.

Употреба страних језика свакако зависи и од потреба једног друштва, те мене су евидентне, али наша саговорница не може а да се не сети непромишљеног одустајања од учења страног језика у првом разреду, које је, срећом, кратко потрајало (тада је, сетимо се и Дарвин био непожељан), па је средином 2004. првацима враћено право да „ломе језик” са енглеским речима.

– Наставни програми у Србији су модерни и усклађени са савременим ставовима о учењу страних језика и у директној вези са нивоима компетенција Заједничког европског оквира за живе језике – значи први страни језик у првом разреду, други обавезни у петом. Јасно је шта се очекује од ђака на крају четвртог разреда (да се представи, тражи и пружа информације другима итд.), прецизирано је шта мора да зна ученик на крају осмог разреда, или онај који завршава гимназију – подсећа др Јулијана Вучо.

Савремена наука сматра, а то се зове метафора леденог брега, да човек има један резервоар за језичка знања и ту се „пакују” знања из матерњег језика и свих других језика, све стратегије, технике које може да користи за споразумевање, каже наша саговорница.

– Деца би, по тврдњи упућених, требало да почну да уче страни језик између четврте и једанаесте године. Тада се језик учи спонтано, да стручно кажемо индуктивним путем, у каснијем узрасту се јавља потреба за дедуктивним учењем – уверава професорка Вучо.