Профитери отимају Гружанско језеро

Крагујевац – Најатрактивнији делови обале Гружанског језера начичкани су камп кућицама, мањим монтажним објектима и бетонским темељима, а плацеви, од којих неки имају и више десетина ари, ограђени су жицом. Поједини се чак налазе у најексклузивнијој, ужој зони санитарне заштите (500 метара од обале), где је законом забрањена свака градња. Зато и не чуди што су све гласнији они који би, у трци за профитом, то желели да легализују и – прошире. У том смислу чак предлажу да се гружанска акумулација (из које се снабдева водом за пиће око пола милиона људи) претвори у "техничку воду"!

Рибарско етносело, са својих петнаестак кућица, око чије градње се током претходне године дигла велика прашина, налази се на свега десетак метара од воде. Иако постоји решење републичке санитарне инспекције, дрвени бунгалови које је инвеститор предвидео за смештај иностраних пецароша нису уклоњени, а случај је чак доспео и до Врховног суда. Дивљом градњом су "нападнуте" и локације Борићи, Кршењак, Турски бунар и друге.

Мештани книћанских села, који су пристали да нам буду водичи приликом обиласка језера, тврде да је продат готово сваки слободан плац. Кажу да ар који се до пре две године могао пазарити за педесетак евра сада стаје десет пута више. Трговина земљиштем је све актуелнија, а у Кнић је стигла и "екипа" кипарских Грка, заинтересована за улагање у туризам.

Обратили смо се, трагом ових информација, неколицини релевантних саговорника и најпре сазнали да град Крагујевац нема никаквих ингеренција када је у питању дивља градња на обалама језера. Челници општине Кнић, пак, тврде да са тим проблемом не могу сами да се изборе.

– Свесни смо дивље градње, али немамо инструмената да је сами спречимо. Подржавамо развој туризма, јер Книћани немају готово никакве користи од гружанске акумулације – каже главни менаџер општине Предраг Ранчић (НС).

Председник УО Туристичке организације и Месне заједнице Кнић Миленко Марјановић, иначе власник најбољих крагујевачких хотела, такође сматра да туризму "треба дати шансу".

– Акумулацију је немогуће сачувати у овом облику. Загађивача је све више, а процес дивље градње практично је незаустављив. Зато је боље на време осмислити планове за развој туризма, а воду која се сада користи за пиће било би најбоље прогласити техничком! Мислим да је крајње време да и ми, као сав нормалан свет, почнемо да пијемо флаширану воду – уверен је Марјановић.

Међутим, директор за прераду и дистрибуцију воде крагујевачког "Водовода" Обрен Ћетковић (СПС) каже да су идеје о развоју туризма у општини Кнић – што би угрозило акумулацију – "на граници здравог разума".

– Очигледно је да иза свега стоје политички и, пре свега, финансијски интереси појединаца. Како је могуће да је неком пало на памет да пола милиона становника Крагујевца, Краљева, Баточине и Кнића остави без воде за пиће – објашњава Ћетковић.

Наш саговорник демантује наводе о "тобожњем лошем квалитету гружанске воде", напомињући да се вода редовно контролише и да одговара свим стандардима хемијске и бактериолошке исправности.       

– Дивља градња је у надлежности челника општине Кнић, али никоме нећемо допустити да угрози акумулацију. Наша намера је да оградимо језеро и већ смо за ту намену конкурисали за средства из НИП-а, а средином 2008. модернизоваћемо и технологију прераде воде – вели Ћетковић.

С друге стране, Александар Остојић и Светлана Ћурчић, из Института за биологију и екологију, у раду "Квалитет воде у акумулација Гружа", навели су 2005. године да је чак 76,3 одсто узорака воде у категорији "од умерене до веома загађене воде". А према речима њиховог колеге, заменика директора Института за јавно здравље, Небојше Ранковића гружанско језеро "стари двапут брже" него акумулације саграђене по прописаним грађевинским нормама и другим стандардима.

– То значи да ће за око двадесетак година ова акумулација, практично, постати неупотребљива – вели Ранковић.

По ономе што се данас да видети око језера, изгледа да су неки потенцијални инвеститори, спремни да улажу у туризам у Книћу, упознати и са овим мишљењима. Иначе – не би зидали објекте тамо где се не сме...