Тамили желе да буду Албанци

Специјално за „Политику” од дописника Танјуга
Париз, 10. априла – „Европска унија је помогла Косову, зашто не и тамилском Еламу?”, стоји на паролама које су истакли Тамили на демонстрацијама које се од почетка недеље одвијају у француској престоници.

„Зашто је неким народима дозвољено да имају независност, а другима није”, упутио је реторичко питање овом дописнику Ројал Диторж, двадесетогодишњи Француз пореклом са Шри Ланке, у гомили у којој су се вијориле црвене заставе са главом тигра, симбол Ослободилачких тигрова Тамилског елама, познатијих као Тамилски тигрови, оружане организације која се налазе на листи терористичких организација у 32 земље, међу којима су и САД и све чланице Европске уније.

„Годинама нам говоре да ће међународна заједница нешто предузети. Више не можемо да слушамо о преговорима, да ће се ствари покренути, јер се у овом тренутку одвија масакр”, каже Диторж, алудирајући на офанзиву војске Шри Ланке која траје од јануара и у којој су „Тигрови” претрпели губитке у толикој мери да се говори о скором завршетку рата.

Сукоб између Тамилских тигрова и власти Шри Ланке траје већ тридесет година, од када ова организација води борбу чији је циљ стварање тамилске државе на североистоку ове острвске земље у Индијском океану.

Доминантну улогу у политици земље има синхалеска већина, што је и био повод за незадовољство Тамила и избијање грађанског рата, једног од најдужих оружаних сукоба у Азији.

Тигрови су четири пута безуспешно учествовали у мировним преговорима са представницима владе Шри Ланке, у којима је као посредник учествовала и Норвешка.

На почетку мировних преговора 2002. године они су организовали мини државу у областима под њиховом контролом, али је након неуспеха преговора, 2006. године, војска Шри Ланке предузела офанзиву знатно смањивши зону коју контролишу тамилски герилци.

Диторж објашњава да Тамили траже независну државу, у „историјским границама”.„То је историјска подела – за Тамиле две трећине обале и једна трећина копна, а за Синхалезе две трећине копна и једна трећина обале”, објашњава за „Политику”.

У земљама које су их ставиле на листу терористичких организација, тигрови имају репутацију бруталне гериле, која убија цивиле, највише политичке личности Шри Ланке, али и индијске политичаре, да регрутује децу за војнике и жене за самоубилачке нападе, као и да користи цивиле као људски штит. Приписује им се да су „изумели” појас од бомби за самоубилачке нападе и да су инспирисали терористичке организације попут Ал Каиде, као и да су извршили више самоубилачких напада од Хамаса, Исламског џихада и Ал Каиде заједно.

„Тамилски политичари који су се борили политичким средствима убијени су и да нема тигрова да штите народ не би било више Тамила”, каже Марушан, двадесеттрогодишњи демонстрант.

Он је свестан да им САД и ЕУ нису наклоњени.„Углавном су против нас, а када то нису онда се изражавају неутрално. За сада нико не говори о ономе шта се тамо догађа, о хиљадама цивила који умиру и стотинама хиљада који су умрли”, каже Марушан.

УН су изразиле забринутост оцењујући да је између 100.000 и 150.000 Тамила ухваћено у клопку између страна у сукобу, док власти Шри Ланке говоре о 70.000 особа и одбијају међународне позиве за успостављање примирја.

Недостатак међународне подршке за њихову борбу демонстранти испред Ке д’Орсеја објашњавају – економским и војним разлозима.

„У томе велику улогу игра економски фактор, јер немамо нафту или друге важне сировине”, каже Диторж.Он сматра да су у игри и геополитички интереси око једне од стратешки најважнијих лука у Азији, Тринкомале, једне од најдубљих природних лука на свету, која се налази на североистоку земље, под управом Тамила.

„То је одлично место за војну базу, на пример америчку. Ако њоме управљају Тамили, то је теже постићи.”

Он, међутим, каже да има помака и да је нова америчка администрација, са председником Бараком Обамом и државним секретаром Хилари Клинтон на челу, свесна њихове ситуације, иако за сада нема видљивих промена.

Тамилски сепаратисти су се међу првима обрадовали једностраном проглашењу независности Косова, налазећи у томе потврду својих тежњи, док је влада Шри Ланке међу првима осудила декларацију о независности Албанаца са Косова.