Сијалица од 18 милиона евра

Чачак – Тим истраживача с Техничког факултета у Чачку израчунао је да би Србија годишње уштедела 18,14 милиона евра кроз смањену потрошњу електричне енергије, уколико би свака кућа само једну класичну сијалицу заменила штедљивом, флуоресцентном сијалицом која даје светлост истог интензитета.

Професори др Радојка Крнета, др Данило Стојановић, др Мирослав Бјекић и др Слободан Ђукић дошли су до тог податка током рада на „Пројектовању примене прописа ЕУ о енергетској ефикасности кућних апарата”, који је подржало Министарство за науку у српској влади.

Док се свет с посебном посвећеношћу окренуо штедњи енергије, српско домаћинство и даље троши више струје него просечан домаћин у Европској унији. Електрична енергија у нас је јефтинија него другде па отуда и погодна за грејање, кућни апарати у основи су расипнички као и навике потрошача, али ће се и наш човек пре или касније суочити са обавезом да се мења.

Могућне уштеде у том новом добу израчунате су на темељу података да Србија има 2,52 милиона домаћинстава и свако потроши 5,63 мегавата сати годишње, од чега 788 киловат-сати за осветљење. Да би се показале могуће уштеде, замишљена су два сценарија: по првом би се у свакој кући једна класична сијалица од 100 вати заменила штедљивом, компактном флуоресцентном сијалицом (КФС) од 20 вати, док по другом у просечној годишњој потрошњи за осветљење штедљиве сијалице учествују с 25 одсто. У првом случају годишња уштеда у новцу била би 7,2, у другом 8,8 евра.

– Планирана је изградња хидроелектрана на Дрини, „Бук Бијела” и „Фоча”, производиле би укупно 550 гигават-сати, а подизање би коштало око триста милиона евра. По првом сценарију, уштеда би била 67, по другом чак 88 одсто њихове производње – каже др Данило Стојановић за „Политику”.

Класичне сијалице са ужареним влакном патентирали су 1878. године Томас Едисон и Џозеф Вилсон Свам и оне још доминирају домаћинствима у читавом свету. Радни век им је до 1.000 сати и од све потрошене енергије само пет одсто претварају у светлост. С друге стране, КФС троше од 20 до 25 одсто струје мање за исти ниво светлости, а радни век им је од 5.000 до 25.000 сати. Упркос високој куповној цени КФС на нашем тржишту (три до четири евра), трошкови у експлоатацији су око пет пута мањи од трошкова класичних сијалица.

Аустралија је фебруара 2007. године забранила употребу класичних светиљки, Енглези ће морати да их скину до 2011, САД су објавиле забрану употребе у две фазе. Куба је прва у свету (2006–2007) заменила све класичне сијалице, ван закона ставила и употребу и производњу.

– Министри енергетике ЕУ предложили су Европској комисији да се фазно забране енергетски неефикасне класичне сијалице и сваке године из продаје повлаче светиљке одређене снаге, почев од највећих (100 вати). Овим заменом, грађанима ЕУ остаје исти квалитет светла, али уз уштеду енергије и новца и смањену емисију угљен-диоксида. Процена је да би тиме државе ЕУ годишње уштеделе између пет и десет милијарди евра – вели др Стојановић.

Србија данас нема традицију, али ни законски основ за политику енергетске ефикасности кућних апарата. Истраживачи из Чачка предлажу да се то надомести правилником којим се уводи обавеза стављања налепница на штедљиве кућне апарате на нашем тржишту, што је данас пракса у 85 земаља. Томе би следио низ великих промена јер се на путу приступа Европској унији подразумева прихватање њеног законодавства, дакле и забрана класичних сијалица.

Стојановић предлаже да ЕПС, као пилот пројекат, бесплатно подели једну или две КФС свим домаћинствима на подручју „Електродистрибуције” у Чачку ради замене класичних сијалица и да после једне године упореди резултате у потрошњи. Чак би и бесплатна подела по једне КФС свим кућама у Србији (што вреди девет милиона евра) Електропривреду коштала два пута мање од само једногодишње уштеде у потрошњи струје.

Г. Оташевић