Кафане последња линија одбране пушача

Београђанка Дајана Ђукић, иначе дугогодишњи пушач, недавно је, нашавши се у Даблину, одлучила да посети своје пријатеље. Иако се нису видели годинама, једва да су успели да размене неколико реченица приликом вечерњег изласка. Наиме, у ресторану у коме су седели пушење је било потпуно забрањено, просторије за пушаче није било, па су она и још неколицина пушача били принуђени да сваки пут када пожеле да запале цигарету, која је за многе, после вечере и уз вино неизбежна, излазе на улицу. Остатак друштва остајао је унутра, па се, уместо опуштеног дружења у кафани, излазак претворио у маратон, а прича свела на расправу да ли је потпуна забрана пушења у кафићима, баровима и кафанама идеално решење.

Управо у вези с тим питањем већ дуже време се споре и удружења српских угоститеља, представници Министарства здравља, академских кругова и посетиоци кафана у Србији. У јеку кампање под слоганом „Пушење убија, дувански дим је серијски убица” коју је покренуло Министарство здравља, залажући се за потпуну забрану пушења на свим јавним местима, народна иницијатива „Заштита уместо забране”, покренула је прикупљање потписа грађана за подршку предлогу закона којим ће на другачији начин бити регулисано пушење у затвореним јавним и радним просторијама. Забрану пушења у болницама, школама, јавном превозу и на радним местима подржавају сви, али се полемике воде око пушења у угоститељским објектима.

Према предлогу Народне иницијативе, урађеном по угледу на шпански модел, угоститељски објекти регистроване површине веће од сто квадратних метара имају обавезу да спроведу одвајање простора у којем је пушење дозвољено, при чему простор за пушаче не би био већи од 30 одсто укупне површине објекта. Уколико то не учине, пушење је забрањено у целом објекту. Власници угоститељских објеката регистроване површине мање од сто квадрата могу сами одлучити да ли ће пушење у њиховом објекту бити дозвољено или не, што мора бити видно означено. У хотелима, обавезна забрана пушења би, према овом предлогу, била уведена у најмање 40 одсто соба.

Приликом израде конкретних решења посебно се, кажу, водило рачуна о заштити деце, старих и болесних, као и запослених непушача, уз истовремено уважавање права на избор сваког пунолетног грађанина.

– Забрана пушења у кафанама је заправо идеја „Великог брата” да утиче на моје слободно време. Ја се не залажем за то да у Србији буде више пушача, него за своје право да проводим слободно време на начин на који ја то желим. Треба да постоје кафане за пушаче и непушаче – изричита је новинарка Мирјана Бобић-Мојсиловић, чланица иницијативног одбора Народне иницијативе, истичући да ово није кампања за пушаче, већ за слободу избора.

И угоститељи наглашавају да би, у време економске кризе, доношење закона о потпуној забрани пушења озбиљно угрозило њихово пословање.

– То би неповољно утицало на запошљавање у угоститељству и опстанак многих ресторана, клубова и кафића. Већ сада, због тешке економске ситуације, промет у нашим објектима је опао за 15 до 40 одсто – каже Никола Димитријевић, председник Удружења угоститеља Београда.

Ипак, у Комисији Министарства здравља за превенцију пушења не одустају од става да се, како тврде, заштите сви непушачи и тврде да су резултати независних истраживања у земљама у којима је овакав закон спроведен показали да се то није негативно одразило на рад угоститељских објеката.

– Мени је жао што мала група људи жели да „прогура” закон који штети већини грађана. Искуства из иностранства говоре да је потпуна забрана пушења најефикаснија мера, а у већини земаља је донета на иницијативу синдиката како би се заштитили угоститељски радници – тврди др Срмена Крстев из ове комисије.

Међутим, др Мирослава Николић, редовни професор катедре за технологију ратарских производа на Пољопривредном факултету у Београду и стручњак за технологију дувана, истиче да је дувански дим свакако штетан, као и сваки други дим и издувни гасови, па се грађанима мора прецизно објаснити шта је то што им шкоди и препустити им право избора.

Иако др Крстев тврди да су системи за вентилацију просторија у којима се пуши скупи и неефикасни, из компаније „Бритиш америкен тобако” наводе да су први пројекти овог типа, спроведени током 2007. године у популарним београдским ресторанима, показали значајно побољшање квалитета ваздуха у овим објектима.

Из Народне иницијативе наглашавају и то да усвајање закона о потпуној забрани пушења није услов за улазак у Европску унију и наводе примере земаља чланица, које су овај проблем решиле прављењем компромиса између пушача и непушача. Тако је у Италији, Малти и Шведској пушење у угоститељским објектима дозвољено уколико постоји адекватно одвојен простор од осталог дела објекта и прикладан вентилациони систем. У Чешкој, Шпанији, Португалији, Белгији и Аустрији угоститељски објекти су изузети од забране пушења. Тако, према аустријском моделу, власници објеката мањих од 50 метара квадратних имају право да одреде да ли је објекат пушачки или не и ту информацију јасно истакну на улазу. Уколико поседују објекат величине од 50 до 80 метара квадратних и аргументују да је одвајање пушачког дела немогуће, имају право избора, а у објектима већим од 80 квадрата непушачки део мора бити физички одвојен и чинити бар 50 одсто површине објекта.