Сада није време за штедњу на Балкану

ИНТЕРВЈУ: РОБЕРТ ЗЕЛИК, ПРЕДСЕДНИК СВЕТСКЕ БАНКЕ
Да ли је ова економска криза криза капитализма, криза глобализације или, чак, криза тржишне економије?

Почела је као финансијска криза, а прерасла је у економску. Сада постаје криза незапослености и постоји опасност, кажу стручњаци, да дође до људске и социјалне кризе са тешким компликацијама. Последице ће једним делом зависити од онога што буду радиле велике земље да би зауставиле силазну путању. То је један од разлога зашто су самит Г-20 и мере које предузимају владе толико важни да би се остварио помак.

Да ли је угрожена тржишна економија?

Верујем да ће тржишна економија и даље постојати, али нема сумње да ће се повести расправа и о томе који су одговарајући облици капитализма и глобализације.

Постоји потреба за новом финансијском архитектуром. Да ли се плашите претеране регулације?

Мислим да је криза већ показала да постоји потреба да се регулишу неке финансијске ситуације, али исто тако и потреба да се побољша регулација, јер су неке финансијске ситуације представљале озбиљан проблем. Не мислим да ће се тиме направити штета, али решење се неће лако наћи. У невољи су и неке институције које су имале строго регулисан удео сопственог капитала. Нема сумње да регулација има и политичку димензију. Многи су љути на банке, које су део финансијског сектора и делимично сматрају да је регулација начин да се казне за грешке из прошлости. Али не смемо да занемаримо кључне изазове који су пред нама – обнова банкарског система, морамо да избегнемо протекционизам и да се на прави начин позабавимо стимулативним пакетима који су неопходни у глобалном систему.

На две стране Атлантика постојало је, очигледно, неслагање око тога да ли је потребно више новца или више ограничења.

И у Европи и у Америци ће сигурно бити нових прописа, постоји потреба за регулаторним системом. Такође, у оба случаја многи схватају да су потребни стимулативни финансијски пакети. Расправе ће се водити о обиму и садржају тих мера, колико смањити порезе или како повећати потрошњу, али мислим да нико не зна тачне одговоре.

Ове године се очекује силовит пад светске трговине и глобалне индустријске производње. Шта предузети да се спречи склоност једног броја земаља ка протекционизму, као начину да се превазиђе криза?

Очекујемо да ће пад трговине бити највећи за последњих осам година. Постоји опасност да се, како незапосленост буде расла, неке земље окрену протекционизму тако што ће затворити тржиште да би сачувале радна места. Искуство из тридесетих година показује да претерани протекционизам доприноси силазној спирали. Било би одлично када би се земље у потпуности сложиле око правила СТО и потврдиле своју приврженост борби против протекционистичких мера...

Неки политичари у Европи претпостављају да ће се САД повући из слободне трговине. Да ли и Ви због тога бринете?

Мислим да нису само САД у питању, морамо да будемо опрезни и кад је реч о другим земљама. Зато мислим да систем СТО мора да се усредсреди на земље у развоју и њима помогне да напредују. Мислим да развијене земље имају посебну обавезу. У САД заиста постоји такав уставни систем да Конгрес одлучује о трговини. Пошто је Конгрес састављен од представника појединачних области и интереса, постоји тенденција да се они заузму за одређене групе и да се залажу за протекционизам. Зато верујем да је бивши представник за трговину у праву када каже да је важно да се извршна власт бори против протекционизма и да се бори за трговину. По мом мишљењу у трговини је напад најбоља одбрана, морате снажно да отворите врата споразуму о слободној трговини и ширењу тржишта. То не значи да ће бити лако.

Да ли су Светска банка и ММФ у стању да се суоче са огромним изазовима с обзиром на њихову структуру и финансијско стање?

Самит Г-20 је јасно ставио до знања да су ММФ-у потребна додатна средства да би испунио евентуална обећања. Јапанци су понудили додатних сто милијарди долара, као и Европска унија. Кад је у питању Светска банка, нама је обећано 100 милијарди долара.

А шта кажу Ваши клијенти?

Најсиромашнијим земљама нудимо бесповратна средства у оквиру нашег Међународног удружења за развој. Имамо за то око 42 милијарде за наредне три године. Затим имамо и 30–35 милијарди долара за улагања у приватни сектор. У овом тренутку бележимо повећање капитала, али и неке друге институције независне од Светске банке, попут Азијске банке за развој, траже повећање капитала. Министри финансија Групе 20 су то подржали. Покушавамо да искористимо постојећа средства, али многим земљама у развоју је потребна додатна помоћ.

Шта Вас највише брине кад су у питању економски проблеми бивших комунистичких земаља југоисточне Европе и Балкана?

То је општи проблем и у централној и у источној Европи. Te земље су имале развој који се заснивао на имиграцији унутар Европе. На дуже стазе, то је добро и за економију и за политику. Међутим, краткорочно, то је један воз међусобно зависних вагона, то значи зависну индустрију, зависност од дознака које шаљу гастарбајтери, то значи да је већина фирми повезана са компанијама у западној и јужној Европи. Зато су оне тако снажно погођене кризом, јер су погођени главни међународни инвеститори. Мислим да земље Европе имају посебан интерес да сарађују са ММФ-ом и Светском банком и другима како би покушале да помогну овим земљама да прегурају кризу. Јер, узмимо на пример Србију која сада покушава да спроведе неке економске реформе, али je упала у политичке проблеме. Сада није време да се повећава штедљивост земаља на Балкану.

-----------------------------------------------------------

Биографија

Педесетпетогодишњи Роберт Зелик је председник Светске банке у Вашингтону од јула 2007. Припада ужем врху Републиканске странке и један је од водећих финансијских стручњака у САД. У својој политичкој каријери овај прагматични политичар је био државни подсекретар за економију и пољопривреду у америчком Стејт департменту и заменик шефа персонала у Белој кући за време председника Џорџа Буша Млађег. Државну службу је напустио 1993. Био је инвестициони банкар у Голдман Саксу и професор националне безбедности у америчкој Морнаричкој академији. После 2000. Зелик је био заменик државног секретара.

Сервис ВАЦ-а