Путин опет "разочарао" Американце

ИРАНСКА КРИЗА БИЋЕ ТОКОМ 2008. ЦЕНТРАЛНИ СВЕТСКИ ПРОБЛЕМ. Догађања на измаку ове године у вези са спорним нуклеарним програмом Техерана оправдавају такву прогнозу.

Најновија рунда разговора ЕУ и Ирана пропала је због, како тумаче светске агенције, упорног одбијања Техерана да "замрзне" процес обогаћивања уранијума. Главни европски преговарач Хавијер Солана признао је да је "разочаран" таквим исходом преговора у Лондону, уз стидљиву најаву да ће контакти са Ираном бити настављени.

Досадашње искуство каже да од тих рaзговора неће бити ништа: Запад и Иран су дубоко укопани на полазним преговарачким позицијама, тако да је тешко и замислити неки компромис.

Спортски речено, лопта ће сада поново бити пребачена Савету безбедности, где се такође тешко може очекивати усвајање неке паметне одлуке. И тамо већ постоје два фронта – западни и руско-кинески – који заговарају потпуно различите приступе пресецању иранског нуклеарног чвора. Западне чланице СБ, на челу са САД, траже увођење најоштријих санкција Ирану због одбијања да се одрекне атомског програма, док Руси и Кинези дају предност преговорима.

Ова игра живаца неће, наравно, трајати вечно. Кључно питање је како ће се понашати Вашингтон. Да ли ће Американци дићи руке од покушаја дипломатског "васпитавања" Ирана и дозволити овој земљи да настави нуклеарне послове или ће посегнути за оружјем како би истерали своју вољу.

Одговор на ово питање није на видику. У САД се већ дуже време ломе копља око утврђивања основне стратегије у политици према Ирану. Надметање америчких голубова и јастребова биће током наредне године појачано првенствено због чињенице да Американци крајем 2008. бирају новог председника.

Утисак је да су ове две струје тренутно у некој врсти пат позиције и да се више извесности може очекивати тек када две водеће политичке снаге у САД, демократе и републиканци, истуре своје кандидате за место у Белој кући. После тога вероватно ће бити једноставније процењивати шансе мира и рата на Средњем истоку.

ТУРСКА АРМИЈА ДОБИЛА ЈЕ ЗЕЛЕНО СВЕТЛО за војне операције против Курда на северу Ирака. Премијер Реџеп Тајип Ердоган саопштио је у Анкари да је његова влада, на седници 28. новембра, усвојила одлуку која дозвољава армији да пређе у суседни Ирак и обрачуна се с борцима Радничке партије Курдистана (ПКК). Прошлог месеца таква одлука усвојена је и у турском парламенту, а претпоставља се да је Анкара добила и од САД прећутну сагласност за војну интервенцију у суседном Ираку.

Турска је у међувремену завршила све припреме за ову војну операцију и сада се само чека знак за почетак акције. На мети је око три и по хиљаде бораца ПКК, који су последњих месеци појачали своје акције на југу и југоистоку Турске. Званична Анкара тврди да они имају базе на северу Ираку, због чега је спремна да тамо заведе ред.

Правдајући своје ратне планове, Турска истиче да је оружана борба ПКК, од 1984. године, по аутономију Курда имала изузетно тешке последице. Процењује се да је биланс мртвих достигао готово четрдесет хиљада, а влада у Анкари говори и о штети од 300 милијарди долара.

Ратне поруке из Анкаре скренуле су пажњу на проблем Курда, великог народа без сопствене државе. Процењује се да данас у свету живи више од 26 милиона припадника овог народа: највише у Турској (14 милиона), Ираку (4,8 милиона) и Ирану (4,5 милиона). Велике курдске заједнице постоје и у Сирији, Авганистану, Кувајту. У Европи Курди су најбројнији у Немачкој, где их има више од пола милиона.

Могућа војна акција Турске против курдских побуњеника – како Анкара тврди, позивајући се на званичну листу ЕУ и УН, ПКК је терористичка организација – није, по свему судећи, уперена само против припадника Радничке партије Курдистана. У војној интервенцији САД против Садама Хусеина Курди су били амерички савезници, због чега су и награђени: добили су право да на северу Ирака развијају аутономију. Турска страхује да би ова аутономија једног дана могла да прерасте и у прву независну курдску државу и постане матица уједињења свих Курда.

ВЛАДИМИР ПУТИН ЈЕ ОПЕТ "РАЗОЧАРАО" АМЕРИКАНЦЕ. Председник Русије је у петак дефинитивно ставио ван снаге Споразум о ограничавању конвенционалног наоружања у Европи, што је изазвало жустре реакције Запада. У првом реду САД, које су пожуриле да саопште како је Путин "озбиљно погрешио".

Руски председник је одавно постао трн у оку Вашингтону, приговарају му све и свашта, али САД никако не успевају да га "матирају". Американцима остаје једино да се с носталгијом сећају добрих старих времена: Горбија и Бориса (Јељцина), када се Вашингтон понашао тако као да Совјетски Савез и Русија постоје само на географској карти света.