Невин као портпарол

Да ли се сећате Ивана Марковића? Од заборава га је ових дана још једном отргао Окружни суд у Пожаревцу. Судови Пожаревца, Општински и Окружни, годинама већ исписују скандалозну причу мање о Марковићу, а више о судијама, судовима и политичарима.

Двојица отпораша, Момир Вељковић и Небојша Соколовић, тражили су да суд осуди Марковића због клевете јер је као портпарол ЈУЛ-а (партија Мире Марковић одбегле у Москву од закона и суда Србије) за отпораше Пожаревца маја 2000. говорио да су хулигани, злочинци, припадници Хитлер југенда, наофашисти, плаћеници НАТО-а, психијатријски лечене особе, да су покушали убиство. Бујицом оптужби Марковић је хтео да „оправда” напад Марка Милошевића (син Слободана Милошевића) и његових пајтоса на пожаревачке отпораше.

Такав је био Марковић. Без иједног доказа је тврдио да је Милорад Додик „шеф марионетске Владе Републике Српске и овлашћено лице окупационе управе у Бијељини” потписао ултиматум о укидању предајника Радио Југославије. Мислећи да је духовит, претворио је Медлин Олбрајт у мушкарца, а Вука Драшковића и Мила Ђукановића у жене: „Медлин је донео одлуку да Вук и Мило изађу на изборе... ни Вук ни Мило никада саме не одлучују”.

На основу суђења дугог девет година (!) могло би се рећи да је Марковић остао свој. Јесте се вадио да је износио ставове странке, али је рекао и да се с тим ставовима слагао „јер није хомо дуплекс”. Излазећи с једног суђења пркосно је добацио: „Сликајте, сликајте, имате шта да сликате”.

Против Марковића су тужбе поднели Небојша Соколовић и Момир Вељковић. По једној тужби Бошко Митровић, судија Општинског суда, проглашава Марковића кривим. По другој тужби Даринка Јорговановић, судиница истог суда, ослобађа Марковића кривице „јер је говорио у име партије”. Онда je Вера Вуковић, судиница Окружног суда у Пожаревцу, вратила ослобађајућу пресуду рекавши да Марковић јесте саопштавао ставове странке, али да у свему има и његове личне одговорности. Сада је Окружни суд прогласио Марковића невиним.

Ћуте Удружење судија, некадашњи челници Отпора, лидери политичких странака. А јасно је да су се бар неке судије у Пожаревцу одрекле и правде и сопствене независности и да је то и те какав разлог за општу узбуну јер они тиме руше темељ друштва Србије. Можемо да верујемо да су судијама у доношењу одлука помогли политичари јер није заборављено признање отпораша да су га политичари наговарали да лажно сведочи у корист Марка Милошевића.

Као што свако може да оцењује рад политичара и новинара, свако има право да оцењује и рад судија. Ако се, међутим, политичка елита не огласи поводом ослобађајуће пресуде Марковићу може се сматрати да то чини да би могла некажњено да клевеће као Марковић и да за своје и за партијске интересе користи државни апарат и институције које би требало да буду независне.