Килограм хлеба тежак 500 грама

Многи суграђани од продаваца у пекарама и даље траже килограм хлеба, док они који мисле да су боље информисани верују да купују векну најтраженијег пекарског производа која тежи 600 грама. Зоран Пралица, председник Уније пекара Србије, објашњава да заправо већ три године у српској пекарској индустрији нема хлеба те тежине и да је векна од 500 грама постала стандард.

– Пекари су били незадовољни ценом хлеба и годинама су тражили поскупљење. Али како не бисмо драстично повећали цене, са надлежним министарством договорили смо се да је боље смањити масу векне – каже Пралица, додајући да је српски хлеб и даље један од највећих у региону јер је, на пример, у Бугарској и Грчкој векна хлеба већ годинама тешка 300 грама.

Пралица је објаснио и да Срби једу јефтинији хлеб од својих комшија, будући да је у Хрватској цена белог хлеба око 60 динара, у Црној Гори око 55, док једино Македонци купују векну по сличној цени као и ми. У последње две године овај пекарски производ поскупео је два пута. Крајем 2007. године цена је са 28 динара повећана на 33, а прошле године и на 38 динара.

– То су званични подаци, међутим, у приватним пекарама хлеб се продаје и за 40 динара. Мали произвођачи су приморани на то јер они пеку и продају мање количине, морају да уложе у производњу али и да зараде. Међутим, има и оних који цену спусте и испод 35 динара како би опстали на тржишту, иако на тај начин готово да послују без зараде – објашњава Пралица и понавља да би реално једна векна хлеба од пола килограма требало да кошта 50 динара, али је због лоше економске ситуације то, барем за сада, немогуће.

Што се квалитета хлеба тиче, наши суграђани могу да буду мирни. Из Покрета за заштиту потрошача поручују да је хлеб већине произвођача добио врло добру оцену, а и пекари су сагласни да су векне квалитетније него протеклих година. У „Исхрани” из Смедерева, која хлебом снабдева малопродајне објекте „Делте”, „Родића” и „Идеје” кажу да производњу контролишу свакодневно и да купцима гарантују квалитет.

– Основа доброг хлеба је квалитетно брашно. Набављамо га код домаћих млинара. Пшеница је прошле године била одличног квалитета, тако да је брашно јако, а векне су добре – прича Снежана Давидовић, директор производње смедеревске „Исхране”.

Пекари објашњавају да је разлика само у типу пећи у којима се хлеб пече.

– Могу бити термоцикличне, тунелске, етажне и тако се од истог замеса могу добити корице различитог изгледа, док је састав заправо исти – објашњавају престонички пекари, додајући да се промене у саставу хлеба могу јавити тек на рафовима пекара и супермаркета, јер после неколико сати хлеб почиње да губи влагу, а може се повећати и киселост.

С. Деспотовић