Оживео манастир Дренча

Александровац – Пет километара северно од Александровца, у срцу винородне Жупе, обновљен је живот у средњовековном манастиру Дренча. Освећење рестауриране главне цркве Ваведење пресвете Богородице, коју су турски завојевачи порушили 1454. године, на други дан Васкрса обавио је епископ жички Хризостом, који је служио и свету архијерејску литургију.

Манастир Дренчу су подигли монах Доротеј (његова гробница је откривена током радова на обнови цркве), трећи хиландарски игуман, и његов син Данило у периоду од 1350. до 1355. године. Овај манастир, у који је често долазио и кнез Лазар, помиње се и у Жичкој повељи из 1382. која се чува у манастиру Свети Пантелејмон на Светој гори. По стилу, Дренча припада раној Моравској школи.

Како за наш лист каже Гордана Тошић, директорка Завода за заштиту споменика културе у Краљеву, одлука о обнови донета је пре више од шест деценија. Конзерваторско-рестаураторски радови започети су 1952, према пројекту архитекте Бранислава Вуловића, и трајали су наредних десетак година, а настављени су тек 2002. по ревидираном пројекту, чији је аутор професор Архитектонског факултета у Београду Мирко Ковачевић. Иначе, одбор за обнову манастира Дренча формиран је 2002. године, а пројекат финансира Министарство културе.

На свечаности отварања храма, који се због своје велике културне вредности налази под заштитом државе, професор Ковачевић је за „Политику” рекао:

(/slika2)– Захвалан сам нашим чувеним истраживачима Драгутину Милутиновићу и Михајлу Валтровићу, чије сам цртеже користио као полазиште у изради пројекта. Веома је важно што овде није само црква обновљена, већ што ће се обновити и порта. Са изузетком Ђурђевих ступова, у Србији нема објеката ове врсте чијој обнови се тако целовито и темељно приступило.

Поред цркве саграђен је мали конак, а у току је и обнова великог конака. Монашки живот овде је на Васкрс започела монахиња Фотина, која је постављена за игуманију. Она очекује да ће брзо окупити сестринство и да ће манастиру бити враћен макар део имовине.