Забрана

Кад сам пре неки дан прочитао да су суботички одборници "великом већином гласова" донели Декларацију, која има само два члана, схватио сам да сам срећан човек, свеједно да ли сам избеглица или расељено лице. Пре три месеца коначно сам успео да средим документацију са Космета, да пријавим стално боравиште у Суботици и сада имам личну карту која потврђује да сам грађанин града који се поноси што има 24 нације, етничке групе и мањине.
Срећан сам што сам, после Космета и Приштине, изабрао да живим баш у овом граду, а не у неком иностранству, одакле би ме због уговора о реадмисији сигурно вратили и онда не бих знао куда бих. Две општине, Сента и Суботица, донеле су декларације у којима се изјашњавају да не желе да примају оне које Запад, после уговора о реадмисији, врати у Србију. Неће оне који нису претходно код њих живели, а јесу некада и негде у Србији. Њиховим примером (ипак је ово Србија) вероватно ће кренути и неке друге општине.

Колико сам срећан што вероватно нећу дочекати дан кад ће некоме пасти на памет да из Суботице и Сенте неком новом декларацијом (која ће можда тог пута имати само један члан) врате на Косово, у Босну и Херцеговину или у Хрватску све који су морали да избегну одатле, а изабрали су да живе баш у овом делу Србије, исто толико сам несрећан због свих оних којима власти неће дозволити насељавање.

Несрећан сам и због чињенице да је председник Скупштине Суботице у име Демократске странке, како је пренето, прихватио овај амандман и то објаснио чињеницом да је Суботица оптерећена социјалним проблемима, да има више од десет хиљада незапослених.

"Наша општина је спремна да се уклопи у овај споразум, јер смо грађани земље која жели Европу, али не можемо учествовати у масовном досељавању", рекао је Саша Вучинић, пореклом са Космета, који је вероватно срећан, као и ја, што има стално боравиште у Суботици и што, после Космета, није отишао негде у иностранство.

И опет, несрећан сам због тога што на овакве "демократске" поступке не реагује држава, иако зна да се ту ради о кршењу Устава.

А што се Суботице тиче, ту сам већ осам година и није ми познато да је неко од расељених са Космета од општине или државе добио посао или стан. Али знам да нико од њих није на терету општине, да сви плаћају порез, да "држе" тезге и да сами зарађују за живот и да гласају.

Замислите када би Париз, у коме живи око четири милиона људи који су се однекуд доселили, донео сличну декларацију. Свестан сам тога да донета Декларација носи име и презиме и нећу о томе, али она нити је демократска, нити европска. У то сам сигуран, а знају то и они који су за такву декларацију гласали, како би очували какву-такву коалицију на власти.