Zabrana

Kad sam pre neki dan pročitao da su subotički odbornici "velikom većinom glasova" doneli Deklaraciju, koja ima samo dva člana, shvatio sam da sam srećan čovek, svejedno da li sam izbeglica ili raseljeno lice. Pre tri meseca konačno sam uspeo da sredim dokumentaciju sa Kosmeta, da prijavim stalno boravište u Subotici i sada imam ličnu kartu koja potvrđuje da sam građanin grada koji se ponosi što ima 24 nacije, etničke grupe i manjine.
Srećan sam što sam, posle Kosmeta i Prištine, izabrao da živim baš u ovom gradu, a ne u nekom inostranstvu, odakle bi me zbog ugovora o readmisiji sigurno vratili i onda ne bih znao kuda bih. Dve opštine, Senta i Subotica, donele su deklaracije u kojima se izjašnjavaju da ne žele da primaju one koje Zapad, posle ugovora o readmisiji, vrati u Srbiju. Neće one koji nisu prethodno kod njih živeli, a jesu nekada i negde u Srbiji. Njihovim primerom (ipak je ovo Srbija) verovatno će krenuti i neke druge opštine.

Koliko sam srećan što verovatno neću dočekati dan kad će nekome pasti na pamet da iz Subotice i Sente nekom novom deklaracijom (koja će možda tog puta imati samo jedan član) vrate na Kosovo, u Bosnu i Hercegovinu ili u Hrvatsku sve koji su morali da izbegnu odatle, a izabrali su da žive baš u ovom delu Srbije, isto toliko sam nesrećan zbog svih onih kojima vlasti neće dozvoliti naseljavanje.

Nesrećan sam i zbog činjenice da je predsednik Skupštine Subotice u ime Demokratske stranke, kako je preneto, prihvatio ovaj amandman i to objasnio činjenicom da je Subotica opterećena socijalnim problemima, da ima više od deset hiljada nezaposlenih.

"Naša opština je spremna da se uklopi u ovaj sporazum, jer smo građani zemlje koja želi Evropu, ali ne možemo učestvovati u masovnom doseljavanju", rekao je Saša Vučinić, poreklom sa Kosmeta, koji je verovatno srećan, kao i ja, što ima stalno boravište u Subotici i što, posle Kosmeta, nije otišao negde u inostranstvo.

I opet, nesrećan sam zbog toga što na ovakve "demokratske" postupke ne reaguje država, iako zna da se tu radi o kršenju Ustava.

A što se Subotice tiče, tu sam već osam godina i nije mi poznato da je neko od raseljenih sa Kosmeta od opštine ili države dobio posao ili stan. Ali znam da niko od njih nije na teretu opštine, da svi plaćaju porez, da "drže" tezge i da sami zarađuju za život i da glasaju.

Zamislite kada bi Pariz, u kome živi oko četiri miliona ljudi koji su se odnekud doselili, doneo sličnu deklaraciju. Svestan sam toga da doneta Deklaracija nosi ime i prezime i neću o tome, ali ona niti je demokratska, niti evropska. U to sam siguran, a znaju to i oni koji su za takvu deklaraciju glasali, kako bi očuvali kakvu-takvu koaliciju na vlasti.