Јефтинији кредити?

Монетарни одбор Народне банке Србије одлучио је јуче да смањи референтну каматну стопу са 15 на 14 одсто. Пре две недеље Монетарни одбор је снизио референтну каматну стопу са 16,5 на 15 одсто. Даље снижење референтне каматне стопе биће могуће ако фискална политика у наредном периоду буде рестриктивна и ако држава не повећа регулисане цене више од планираног договора, истакао је гувернер Радован Јелашић. Он је изразио уверење да ће то условити да и банке смање камате на динарске кредите. Истина, неизвесно је колико брзо и у којој мери, јер смањење референтне каматне стопе не значи да ће камате пасти, пошто се банкарске марже повећавају.

Јелашић је рекао да је Монетарни одбор смањио референтну каматну стопу зато што су мере владе усмерене на смањење јавне потрошње, успорена је кредитна активност и раст зарада, замрзнуте пензије, а девизни курс стабилизован. Тренутнидезинфлаторни фактори, међу којима су и пад економске активности, одлагање поскупљења струје и стабилизација курса, веома су јаки, сматра гувернер.

– Ако се ови трендови наставе, ближи смо додатном смањењу референтне каматне стопе, али морамо да пратимо и шта се дешава на средњи и дужи рок са приливом страних инвестиција и курсом – истакао је Јелашић.

У овом тренутку инфлаторно делују раст цена нафте на светском тржишту, повећање акциза на нафтне деривате и додатни порез на услуге мобилне телефоније. Према речима гувернера, основни разлози за успоравање инфлације јесте изостанак раста регулисаних цена, који је у прва два месеца пресудно утицао на укупну инфлацију, као и чињеница да су се ефекти слабљења динара на раст цена у највећој мери исцрпли.

Раст потрошачких цена у другом тромесечју ове године, према проценама НБС, биће око два одсто, док би међугодишња инфлација могла бити 7,3 одсто. Допринос регулисаних цена том расту биће око 0,8 одсто, и то због раста цена лекова, нафтних деривата и комунално-стамбених услуга. Иако је проценат инфлације усаглашен са ММФ-ом на 10 одсто, плус-минус два процентна поена, све је извесније, истакао је Јелашић, да ће се инфлација наћи у границама циљаног распона НБС од осам одсто, плус-минус два процента.

У фебруару је пад индустријске производње био готово 20 одсто у односу на исти месец прошле године, а пад прерађивачке индустрије 23,7. Од почетка године број предузећа која су у блокади виши је за 4,8 одсто. Процена НБС је да ће пад привредне активности у Србији ове године бити већи од очекивана два одсто. Поготову ако изостане повлачење кредита за важне пројекте од међународних финансијских институција у износу од милијарду евра.

Прилив страних директних инвестиција у Србију у јануару, како је рекао Јелашић, износио је 62,5 милиона евра, у фебруару око 452 милиона, а у марту би требало да износи око 110 милиона евра. У марту су се банке, први пут ове године, поново задужиле у иностранству за 113 милиона евра.

Б. Думић

------------------------------------------------

Спреман да смањи плату

Гувернер Јелашић спреман је да смањи своју и плате два вицегувернера и генералног секретара НБС у складу са законом који је предложила влада. Али он сматра да зараде осталих запослених треба да остану исте. НБС ће такав допис, најавио је, упутити влади и председници Скупштине Србије, као и парламентарним странкама. У њему ће навести да централна банка треба да буде изузета из „лекс специјалиса”, којим се смањују плате државних службеника.

У случају да се такав закон буде односио и на НБС, упутиће жалбу Уставном суду због нарушавања самосталности и независности централне банке, чији одговор гувернер очекује у кратком року.