Аустријски вицеконзул узимао провизију и визе

Пред Земаљским судом у Бечу окончан је трећи процес такозваној визној мафији – илегалној организацији аустријских дипломата и конзуларних сарадника, који су годинама, уз помоћ локалних сарадника, саучесника, издавали шенгенске визе. Уз наплату незаконите „провизије”. Трговина – од пет стотина до пет хиљада евра по визи – осмишљена је и покренута у Србији. Касније је проширена на Мађарску, Молдавију, Украјину, Турску...

Главнооптужени у овом процесу, бивши вицеконзул Републике Аустрије у Београду, дипломата српског порекла Ненад Стојадиновић осуђен је због злоупотребе службеног положаја и незаконитог богаћења на три и по године затвора.

Како „Политика” сазнаје у Бечу, последице би могли да сносе и неки истакнути фудбалски радници из Србије. Пре свих неки бивши и садашњи функционери фудбалских клубова Смедерево и Партизан. Како је надлежни јавни тужилац изјавио, само је питање времена када ће бити покренут четврти процес „визној мафији”. Са тим у вези он се „живахно интересује” за одговарајуће изјаве неколицине наших фудбалских радника. Рекао је: „Не само да су обезбеђивали шенгенске визе клупским фудбалерима преко реда и мимо прописа... Постоје индиције да су, на овај или онај начин, били свесно умешани у илегалну продају шенгенских виза у ширем смислу. У бечким полицијским круговима наводи се податак да је једна ватрена навијачица Партизана била „подметнута” вицеконзулу, не би ли га приволела да још присније сарађује са клупском управом. Заузврат – Стојадиновић је то признао на суду – обезбедио је навијачици блиској клупској управи визу за такозване језичке студије у аустријској престоници...

„Ви сте, бивша екселенцијо, у току три године (2003–2006) најмање девет стотина двадесет пута прекорачили службена овлашћења, свесно кршили закон... То значи, прерачунато, да сте сваког трећег дана подлегли искушењу ’лаке зараде’, кршећи закон и блатећи углед Републике”, истакла је судија Хелена Гнида у образложењу пресуде.

Ненад С. или Аустроненад, како су га у жаргону звали, признао је пред судом кривицу. На тај начин је избегао оштрију казну – претило му је, по слову закона, до десет година робије. Такође, релативисао је суму коју је „зарадио у име провизије”, испостављајући визе, на неких стотинак хиљада евра. Као мотив за своја недела навео је „заљубљеност у фудбал и у једну фудбалску навијачицу”. Све остало, како је рекао, дошло је само од себе, када је упао у паукову мрежу „визне мафије”.

Остаје да се види, шта је, уистину мотивисало Аустроненада да крши закон земље која га је произвела у дипломату високог ранга – упркос недостатку образовања. Завршио је неку врсту више пословне школе – недовољно за уобичајено оштре критеријуме бечке дипломатије.

Познаваоци прилика у дипломатском миљеу тврде да је превагнуло Ненадово познавање (бившег) матерњег језика и свесрдна подршка, наклоност, тадашњег конзула Аустрије у Београду Јохана Рапа.

Рап је важио за иницијатора и организатора, ако не и оснивача аустријске„ визне мафије”. Од казне га је спасла – напрасна смрт... Рап, као организатор, кренуо је од Београда ка истоку, ширећи своју мрежу...

Да иронија буде црња – тада млади и перспективни Аустроненад се по смени свог шефа Јохана Рапа заузео да по налогу министарства „очисти редове” од корова. Штавише, добио је одговарајуће похвале и унапређења. Због тога је против његове тадашње шефице, каснијег комесара ЕУ Бените Фереро Валднер, накнадно, покренута истрага...

Читава афера, узгред, изишла је, корак по корак, на видело када је група социјалдемократских посланика у бечком парламенту покренула иницијативу за установљење специјалне истражне комисије. По, како се у Бечу каже, надлежном питању. „Политика” је као први светски медиј известила о томе, а дан касније и водећи бечки дневници. Извештаји, тада оцењени као „производ новинарске маште”, допринели су, најзад, покретању три судска процеса у којима су, између осталих, осуђена и четворица дипломата – конзул Беча у Нигерији, вицеконзул у Будимпешти, бивши аустријски амбасадор у Украјини...

Бивши генерални конзул у Анкари (Турска) ослобођен је оптужби, због недостатка доказа.

Милош Казимировић