Austrijski vicekonzul uzimao proviziju i vize

Pred Zemaljskim sudom u Beču okončan je treći proces takozvanoj viznoj mafiji – ilegalnoj organizaciji austrijskih diplomata i konzularnih saradnika, koji su godinama, uz pomoć lokalnih saradnika, saučesnika, izdavali šengenske vize. Uz naplatu nezakonite „provizije”. Trgovina – od pet stotina do pet hiljada evra po vizi – osmišljena je i pokrenuta u Srbiji. Kasnije je proširena na Mađarsku, Moldaviju, Ukrajinu, Tursku...

Glavnooptuženi u ovom procesu, bivši vicekonzul Republike Austrije u Beogradu, diplomata srpskog porekla Nenad Stojadinović osuđen je zbog zloupotrebe službenog položaja i nezakonitog bogaćenja na tri i po godine zatvora.

Kako „Politika” saznaje u Beču, posledice bi mogli da snose i neki istaknuti fudbalski radnici iz Srbije. Pre svih neki bivši i sadašnji funkcioneri fudbalskih klubova Smederevo i Partizan. Kako je nadležni javni tužilac izjavio, samo je pitanje vremena kada će biti pokrenut četvrti proces „viznoj mafiji”. Sa tim u vezi on se „živahno interesuje” za odgovarajuće izjave nekolicine naših fudbalskih radnika. Rekao je: „Ne samo da su obezbeđivali šengenske vize klupskim fudbalerima preko reda i mimo propisa... Postoje indicije da su, na ovaj ili onaj način, bili svesno umešani u ilegalnu prodaju šengenskih viza u širem smislu. U bečkim policijskim krugovima navodi se podatak da je jedna vatrena navijačica Partizana bila „podmetnuta” vicekonzulu, ne bi li ga privolela da još prisnije sarađuje sa klupskom upravom. Zauzvrat – Stojadinović je to priznao na sudu – obezbedio je navijačici bliskoj klupskoj upravi vizu za takozvane jezičke studije u austrijskoj prestonici...

„Vi ste, bivša ekselencijo, u toku tri godine (2003–2006) najmanje devet stotina dvadeset puta prekoračili službena ovlašćenja, svesno kršili zakon... To znači, preračunato, da ste svakog trećeg dana podlegli iskušenju ’lake zarade’, kršeći zakon i blateći ugled Republike”, istakla je sudija Helena Gnida u obrazloženju presude.

Nenad S. ili Austronenad, kako su ga u žargonu zvali, priznao je pred sudom krivicu. Na taj način je izbegao oštriju kaznu – pretilo mu je, po slovu zakona, do deset godina robije. Takođe, relativisao je sumu koju je „zaradio u ime provizije”, ispostavljajući vize, na nekih stotinak hiljada evra. Kao motiv za svoja nedela naveo je „zaljubljenost u fudbal i u jednu fudbalsku navijačicu”. Sve ostalo, kako je rekao, došlo je samo od sebe, kada je upao u paukovu mrežu „vizne mafije”.

Ostaje da se vidi, šta je, uistinu motivisalo Austronenada da krši zakon zemlje koja ga je proizvela u diplomatu visokog ranga – uprkos nedostatku obrazovanja. Završio je neku vrstu više poslovne škole – nedovoljno za uobičajeno oštre kriterijume bečke diplomatije.

Poznavaoci prilika u diplomatskom miljeu tvrde da je prevagnulo Nenadovo poznavanje (bivšeg) maternjeg jezika i svesrdna podrška, naklonost, tadašnjeg konzula Austrije u Beogradu Johana Rapa.

Rap je važio za inicijatora i organizatora, ako ne i osnivača austrijske„ vizne mafije”. Od kazne ga je spasla – naprasna smrt... Rap, kao organizator, krenuo je od Beograda ka istoku, šireći svoju mrežu...

Da ironija bude crnja – tada mladi i perspektivni Austronenad se po smeni svog šefa Johana Rapa zauzeo da po nalogu ministarstva „očisti redove” od korova. Štaviše, dobio je odgovarajuće pohvale i unapređenja. Zbog toga je protiv njegove tadašnje šefice, kasnijeg komesara EU Benite Ferero Valdner, naknadno, pokrenuta istraga...

Čitava afera, uzgred, izišla je, korak po korak, na videlo kada je grupa socijaldemokratskih poslanika u bečkom parlamentu pokrenula inicijativu za ustanovljenje specijalne istražne komisije. Po, kako se u Beču kaže, nadležnom pitanju. „Politika” je kao prvi svetski medij izvestila o tome, a dan kasnije i vodeći bečki dnevnici. Izveštaji, tada ocenjeni kao „proizvod novinarske mašte”, doprineli su, najzad, pokretanju tri sudska procesa u kojima su, između ostalih, osuđena i četvorica diplomata – konzul Beča u Nigeriji, vicekonzul u Budimpešti, bivši austrijski ambasador u Ukrajini...

Bivši generalni konzul u Ankari (Turska) oslobođen je optužbi, zbog nedostatka dokaza.

Miloš Kazimirović