ЏМ и „Крајслер” пред банкротством

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 24. априла – Становници месташца Лордстаун слуте да им је куцнуо „судњи час”. Остаће, најављено је, без погона који су им попуњавали 70 одсто буџета, па стрепе да су пред колективним банкротством.

Они су жртве посртања ауто-индустрије, некадашњег симбола америчке моћи, конкретније – одлуке „Џенерал моторса” (ЏМ) да, притиснут невољама, затвори 13 фабрика (при чему ће 26.000 радника остати без посла) међу којима и њихову. Егзистенцијална паника која их прожимазахвата и централе овдашњих главних произвођача возила па и партнере по свету.

И ЏМ и „Крајслер”, двојац из детроитске „велике тројке” у којој је „Форд” засад „часни изузетак”, налазе се пред банкротством – произлази из наговештаја државних органа који су предузели акцију спасавања индустрије, спале „на просјачки штап”. Циљ интервентних служби, и улагања милијарди буџетских долара, није да ликвидирају те гиганте, већ да их извуку из „мишје рупе” у коју су сабијени, али се слути да ће им, пре него што евентуално буде боље, бити још горе него сада.

Лакша варијанта банкротства која, поред релативног намиривања кредитора, рачуна са реорганизацијом која би компанији омогућила да опет „стане на ноге”, већ изгледа неизбежна за „Крајслер” – извештава „Њујорк тајмс”. Рок за „прилагођавање” – које би државу уверило да треба да му уз већ прослеђене четири милијарде дода још шест милијарди долара – истиче 30. априла, а нема назнака да ће компанија испунити захтеве.

Сличан расплет предвиђа се и за ЏМ, чије преживљавање зависи од државне финансијске инјекције вредне 13 милијарди долара. За интерну реорганизацију, међутим, он „има форе” до1.јуна…

Околности сугеришу вишеслојност кризе. Она је и секторска и системска, са елементима и локалности и глобалности.

Потрес у ауто-индустрији временски се подудара и с траумама финансијског центра на Волстриту и с планом за социјалну стабилизацију, за шта је предвиђено по око 700 милијарди долара. Од исхода тих мера зависи у великој мери и шта ће се другима дешавати, пошто је глобална економија поприлично везана за тржиште и задуживања Америке, као и за куповну моћ овдашњих потрошача.

Те шире неизвесности погоршавају извесности и савезне државе Мичиген и њеног највећег града Детроита. Стопа незапослености у Мичигену је прошлог месеца (12,6 одсто, тојест 609.000 незапослених) била виша него у било којој чланици САД, чему је допринело „нестајање” више од 100.000 радних места у ауто-индустрији.

Упоредо са ауто-индустријом и Детроит траба да прогласи банкрот – изјавио је „Вашингтон тајмсу” Стерлинг Џонсон, професор политичких наука на Централном универзитету Мичигена. Град који је пре 60 година имао око два милиона становника сада је сведен, додаје се, на 800.000, тако да поједини делови делују „аветињски”. Буџетски дефицит му је нарастао на 306 милиона долара, што би могло да доведе до затварања више од 50 школа…

-----------------------------------------------------------

„Фијат” као спасилац

У виду делимичног спасиоца појављује се италијански „Фијат”, чији директор Серђо Маркионе управо овде борави како би преузео „Крајслер”, док преговара и о могућностима да дође и до „Опелових” погона ЏМ-а. Овде му се приписује да би тако могао да постане најмоћнији човек глобалне ауто-индустрије, али он пориче да жели да створи „нову империју”. „Неопходно је да поново прављење кола прави новац а обавеза је свих нас да не правимо глупости”, изјавио јеМаркионе.

Аранжмани, у међувремену, наилазе на класичну препреку звану – процена вредности. Па се наводи да, у реорганизацији „Крајслера”, америчка држава нуди кредиторима фирме 22 цента за дати долар и пет одсто деоница, док јој они узвраћају захтевом да тај удео буде 65 центи за долар и 40 одсто вредности акција…