DžM i „Krajsler” pred bankrotstvom

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 24. aprila – Stanovnici mestašca Lordstaun slute da im je kucnuo „sudnji čas”. Ostaće, najavljeno je, bez pogona koji su im popunjavali 70 odsto budžeta, pa strepe da su pred kolektivnim bankrotstvom.

Oni su žrtve posrtanja auto-industrije, nekadašnjeg simbola američke moći, konkretnije – odluke „Dženeral motorsa” (DžM) da, pritisnut nevoljama, zatvori 13 fabrika (pri čemu će 26.000 radnika ostati bez posla) među kojima i njihovu. Egzistencijalna panika koja ih prožimazahvata i centrale ovdašnjih glavnih proizvođača vozila pa i partnere po svetu.

I DžM i „Krajsler”, dvojac iz detroitske „velike trojke” u kojoj je „Ford” zasad „časni izuzetak”, nalaze se pred bankrotstvom – proizlazi iz nagoveštaja državnih organa koji su preduzeli akciju spasavanja industrije, spale „na prosjački štap”. Cilj interventnih službi, i ulaganja milijardi budžetskih dolara, nije da likvidiraju te gigante, već da ih izvuku iz „mišje rupe” u koju su sabijeni, ali se sluti da će im, pre nego što eventualno bude bolje, biti još gore nego sada.

Lakša varijanta bankrotstva koja, pored relativnog namirivanja kreditora, računa sa reorganizacijom koja bi kompaniji omogućila da opet „stane na noge”, već izgleda neizbežna za „Krajsler” – izveštava „Njujork tajms”. Rok za „prilagođavanje” – koje bi državu uverilo da treba da mu uz već prosleđene četiri milijarde doda još šest milijardi dolara – ističe 30. aprila, a nema naznaka da će kompanija ispuniti zahteve.

Sličan rasplet predviđa se i za DžM, čije preživljavanje zavisi od državne finansijske injekcije vredne 13 milijardi dolara. Za internu reorganizaciju, međutim, on „ima fore” do1.juna…

Okolnosti sugerišu višeslojnost krize. Ona je i sektorska i sistemska, sa elementima i lokalnosti i globalnosti.

Potres u auto-industriji vremenski se podudara i s traumama finansijskog centra na Volstritu i s planom za socijalnu stabilizaciju, za šta je predviđeno po oko 700 milijardi dolara. Od ishoda tih mera zavisi u velikoj meri i šta će se drugima dešavati, pošto je globalna ekonomija poprilično vezana za tržište i zaduživanja Amerike, kao i za kupovnu moć ovdašnjih potrošača.

Te šire neizvesnosti pogoršavaju izvesnosti i savezne države Mičigen i njenog najvećeg grada Detroita. Stopa nezaposlenosti u Mičigenu je prošlog meseca (12,6 odsto, tojest 609.000 nezaposlenih) bila viša nego u bilo kojoj članici SAD, čemu je doprinelo „nestajanje” više od 100.000 radnih mesta u auto-industriji.

Uporedo sa auto-industrijom i Detroit traba da proglasi bankrot – izjavio je „Vašington tajmsu” Sterling Džonson, profesor političkih nauka na Centralnom univerzitetu Mičigena. Grad koji je pre 60 godina imao oko dva miliona stanovnika sada je sveden, dodaje se, na 800.000, tako da pojedini delovi deluju „avetinjski”. Budžetski deficit mu je narastao na 306 miliona dolara, što bi moglo da dovede do zatvaranja više od 50 škola…

-----------------------------------------------------------

„Fijat” kao spasilac

U vidu delimičnog spasioca pojavljuje se italijanski „Fijat”, čiji direktor Serđo Markione upravo ovde boravi kako bi preuzeo „Krajsler”, dok pregovara i o mogućnostima da dođe i do „Opelovih” pogona DžM-a. Ovde mu se pripisuje da bi tako mogao da postane najmoćniji čovek globalne auto-industrije, ali on poriče da želi da stvori „novu imperiju”. „Neophodno je da ponovo pravljenje kola pravi novac a obaveza je svih nas da ne pravimo gluposti”, izjavio jeMarkione.

Aranžmani, u međuvremenu, nailaze na klasičnu prepreku zvanu – procena vrednosti. Pa se navodi da, u reorganizaciji „Krajslera”, američka država nudi kreditorima firme 22 centa za dati dolar i pet odsto deonica, dok joj oni uzvraćaju zahtevom da taj udeo bude 65 centi za dolar i 40 odsto vrednosti akcija…