Лудост или збуњеност

Производња хаоса на београдским улицама наставља се несмањеном жестином упркос хладним данима и званичном завршетку јесењих грађевинских радова. Најновији пример за то догодио се пре десетак дана у Улици војводе Миленка када се теретњак зауставио насред коловоза, истоварио гомилу песка по средини улице и отишао. Тиме је пресекао саобраћај овом веома прометном саобраћајницом. У околним улицама моментално је почео кркљанац: Пастерова, Ресавска, Милоша Поцерца постале су улице хаоса. Посебно Вишеградска којом се стиже до Ургентног центра. Узалудна су била притискања сирена, паљење ротационих светала возила Хитне помоћи. Да се прелети није могло, па је ваљало чекати на слободан пролаз десетинама минута. Шта је то значило пацијентима у колима Хитне помоћи знају само они и лекари. Без помоћи саобраћајаца људи су се гурали својим лимузинама, свађали, псовали и песничили... Све је то било узалуд. Гужве нису јењавале, а надлежни, по обичају, терају своје. Раде нешто, крпе, не обазирући се дибидус на суграђане не омогућујући им неку резервну варијанту да бар до Ургентног центра или дома здравља стигну безболно.

Иста, ако не и гора ситуација догађа се у новобеоградском правцу. Таксиста ће ових дана крајње озбиљно одговорити муштерији да у правцу Новог Београда неће да вози. На питање зашто објасниће да до тамо некако и може да се стигне, али из тог правца до центра готово никако. Реч је, наравно, о загушењима због оправке Старог савског моста. Саобраћај је преусмерен на Газелу и Бранков мост где су неописиве гужве. Одговор или изговор да тако баш мора да буде до завршетка обилазнице око Београда планираног средином идуће године само је последица дугогодишњег неодговорног, неозбиљног и несавесног рада водећих људи града. Они су пропустили могућност да за протеклих неколико година изграде мост или два, и на Сави и на Дунаву, и тиме знатно олакшају обављање саобраћаја у граду. Било је ту разноразних понуда из Јапана или, на пример, Русије, али су оне глатко одбијане без икаквих објашњења широј јавности. Ваљда су мислили и данас мисле да су они богомдани да одлучују и да плебсу немају никаквих разлога да објашњавају зашто су или нису нешто учинили.

Управо је пример терена код Аутокоманде предвиђеног за аутобуску станицу најбољи доказ. Уместо да са аутопута скрену хиљаде аутобуса на испројектовану будућу станицу, они су ових дана на брзу брзину смислили нову локацију станице на месту данашњег "бувљака"! Стручњаци сумњичаво врте главом упозоравајући да та квадратура неће бити довољно велика да задовољи све потребе аутобушџија.

И кад је већ реч о томе, као шлаг на торту стигла је, ових дана, путем медија, информација да ће идуће године опет почети радови на новом уређењу Савске улице. Обичан човек ће се запитати да ли је ту неко луд или неко збуњен. Па зар су онолике прошлогодишње гужве и патње возача, учесника у саобраћају, биле сасвим узалудне? Зашто. Па зато јер су се двојица министара тек сада, а не пре осам месеци  договорили да "Железница" уступи нешто земљишта на којем ће Савска улица бити проширена. Поставља се једно, али само једно питање: Зар су представници Београда и представници "Железница" пре мање од годину дана живели на различитим планетама, па нису могли да се нађу и договоре да у једном потезу реше та питања око земљишта и уређења Савске улице?

Овако изгледа да они или не размишљају превише, или то смишљено раде не би ли од те нове инвестиције нешто зарадили. Чијих пара? Па наших, беспомоћних пореских обвезника.