Филмови о великанима

Ретке су личности чија су дела непролазна а проналасци унапредили и задужили човечанство. Будући да ми имамо такву најбољу тројку, зашто се не бисмо одужили нашем „трилингу асова”: Пупину, Тесли и Миланковићу – запитао се Мирослав Станковић који управо ради на реализацији идеје да се о овим нашим научницима сниме документарни филмови.

Некадашњи сниматељ Радио телевизије Србије, а данас власник продуцентске куће „CinePro 93”, Мирослав Станковић прошле године је ову замисао представио Београдском универзитету, разним министарствима (просвете, културе, науке, телекомуникација) и предузећима, сматрајући да пролази време а да су поменути истраживачи као „људи за сва времена” најбољи бренд наше земље. Станковићев план био је да материјали буду снимљени до Универзијаде што би, како наводи, било идеално место и време да се подичимо нашим значајним личностима. Међутим, реализација је, по обичају, застала код – финансија.

– Снимање филма „Михајло Идворски Пупин” је у току. Почели смо са снимањем у Србији а пратећи Пупинов животни пут наставили бисмо у Прагу, Луцерну, Паризу, Лондону, Кембриџу, Њујорку, Норфолку, Вашингтону. Министарство културе Србије већ је дало милион динара, а помогли су нам и Секретаријат за културу Војводине, управа Панчева, Телеком Србије и Министарство науке. Међутим, како не могу да обезбедим остатак средстава за наставак снимања, цео пројекат се претвара у моју појединачну борбу, уместо да држава схвати важност овог пројекта и у потпуности стане иза њега – каже Мирослав Станковић који потписује и режију филма о Пупину, док је сценарио написао Владимир Арсић.

– Универзијада је била прилика да се млади из света, дипломате, пословни људи и туристи упознају са идентитетом Михајла Пупина, једног од највећих професора електротехнике свих времена али и добитника Пулицерове награде за аутобиографију „Са пашњака до научењака”. Пупин је имао значајну улогу и као почасни конзул Краљевине Србије у САД и Канади од 1911. до 1920, а из лабораторије за физику „Пупин” на Колумбија универзитету изашло је близу тридесетак нобеловаца – подсећа Станковић.

Према његовим речима, у наредном периоду на ред би дошао документарни филм о Николи Тесли, са идејом да се на нови начин осветли загонетна личност овог истраживача. Одређене секвенце биле би посвећене Теслиним проналасцима али и преломним тренуцима у његовом животу, тешкој и опакој болести која га је изменила, целибату који је утицао на Теслину креативност, и његовој наклоности према другим дисциплинама духа, пре свега поезији. Филм би открио Теслу као радозналог читаоца, песника и преводиоца Змајевих песама на енглески језик, и осветлио научниково дружење са познатим америчким писцима, каже наш саговорник.

Сценарио Братислава Милановића пратио би Теслин животни пут од Смиљана, преко Карловца, Граца, Будимпеште, Париза, Вашингтона, Њујорка, Колорада, Нијагариних водопада до Београда. У филм би се консултацијама укључили познаваоци Теслиног рада, из земље и света, а филм би режирао Милан Кнежевић. Сценарио и режију трећег филма, о Милутину Миланковићу, осмислио би Драган Ћирјанић.

– Ово дугујемо тројици светских великана који су унапредили цивилизацију и обогатили културу а припадају српском народу. Сазнања о њима обогаћују и инспиришу нова достигнућа – каже Мирослав Станковић, позивајући да се његова идеја доведе до краја. Предлог нашег саговорника, о којем се такође може размислити, односи се и на расписивање међународног конкурса за подизање заједничког споменика овим истраживачима.

М. Сретеновић