Гласање о председнику у јануару?

Двадесетак дана до истека законског рока за расписивање председничких избора скоро све парламентарне странке осим "народњачког блока" очекују да ће избори за председника Србије бити заказани у јануару. У поновном лицитирању датумима као највероватнији изборни дан најчешће се помиње 20. јануар, а да ће тада бити одржан први круг гласања најављује се, што званично, што незванично, и из власти и из опозиције.
То би значило да би председник парламента изборе требало да распише најкасније 20. децембрa, односно најмање 30 дана пре одржавања, како је прописано новим Законом о избору председника који су републички посланици јуче усвојили заједно са Законом о председнику. Иако расписивању избора претходи усвајање још четири закона, којима се дефинишу надлежности председника, што би, како се процењује, могло да се заврши до половине децембра, страначки лидери, међу којима председник ДС Борис Тадић, затим председник ЛДП-а Чедомир Јовановић и заменик председника СРС Томислав Николић већ су најавили своје кандидатуре. Списак кандидата за место председника Републике, међутим, није коначан и може се очекивати да се на њему нађе и лидер НС Велимир Илић, али и кандидат социјалиста, па можда и неке од странака које се до сада нису изјашњавале.

Да јануарски избори нису само медијска спекулација потврдио је јуче још једном председник Скупштине Србије Оливер Дулић који је изјавио да је "реално да председнички избори буду одржани у јануару", али није могао да прецизира када ће их расписати.

"Када се заврши законодавна активност Скупштине и створе сви предуслови који су неопходни што се тиче Уставног закона и када се направи озбиљна процена ситуације у држави, тада ћу вам рећи када ће избори бити расписани", рекао је председник парламента.

Поводом враћања Предлога закона о буџету у скупштинску процедуру Дулић је рекао да ће се о том предлогу закона расправљати на следећој седници коју ће заказати за понедељак, 10. децембар.

На питање да ли је можда Влада Србије буџет повукла да би се прво расправљало о законима неопходним за расписивање председничких избора Дулић је одговорио "да то има смисла", и додао да му је "драго уколико сви воде рачуна о тајмингу".

Заменик председника Српске радикалне странке (СРС) Томислав Николић јуче је изјавио да очекује да владајућа већина распише председничке изборе 10. или 11. децембра, те да ће они бити одржани на Јовандан, 20. јануара идуће године.

Упитан одакле му те информације, Николић је, како преноси Бета,  новинарима у Скупштини Србије рекао да да те информације има од свих - од Безбедносно-информативне агенције, Бориса Тадића и Војислава Коштунице и да га сви информишу о томе. Он је додао, како преноси Танјуг, и да је усвајање буџета повучено из процедуре "како би се омогућило повећање плата запосленима у државној управи што је такође у функцији расписивања председничких избора".

То што је влада повукла из скупштинске процедуре предлог закона о буџету, да би првенство имали закони неопходни за одржавање председничких избора, и изјаве појединих представника странака назнака су да су договори у току и да добро иду, тумачи и Милан Николић, директор Центра за проучавање алтернатива.

"И у ставу оних који су захтевали да се прво сачува Косово, па да се онда говори о изборима има доста логике. Ако бисмо у томе били успешни, можда би требало продужити рок за изборе. Међутим, с обзиром на веома малу вероватноћу да ћемо у том очувању Косова бити успешни, у том случају влада друга логика: не може се зауставити политички живот, законодовни процес, не могу се непоштовати закони, већ се избори морају расписати, како налаже Уставни закон, до краја ове године. Са становишта владајуће коалиције било би најбоље да они буду одржани до краја јануара с обзиром на динамику могућег развоја догађаја у вези са Косовом и једнострано проглашење независности", процењује Николић.

На питање да ли би међународна заједница могла да учини својеврстан уступак Београду тиме што неће доносити никакве одлуке о КиМ док траје изборна кампања, Николић одговара да највећи утицај на косовске Албанце имају САД као и да "постоје мале шансе да ће оне успорити процес проглашења независности или га одложити".

Раније изјаве америчког изасланика за Косово Френка Визнера да никаквих драматичних потеза у вези са Косовом не би требало да буде до јануара следеће године у појединим домаћим политичким круговима тумачиле су се управо као спремност Запада да сачека док не прођу избори у Србији.

С друге стране, представници "народњачке коалиције", којима се не жури на изборе, и даље сматрају да треба најпре сачекати расплет косовског чвора после 10. децембра и подношења извештаја генералном секретару УН и одбијају да спекулишу о датуму избора.

У незваничним разговорима раније се могло чути да се "народњачки блок" нада изборима на пролеће или макар не пре фебруара, што је прекјуче потврдио и лидер Нове Србије Велимир Илић.