Пшеница мора у извоз

После произвођача млека, сада и житари прете доласком пред Владу Србије и затрпавањем Немањине улице пшеницом.

Два месеца пред жетву амбари су им пуни, а од купаца ни трага ни гласа. Вишак је тренутно 300.000 тона пшенице који упркос знатном паду цене не може да се извезе. Цена на Продуктној берзи у Новом Саду сада је око 10 динара по килограму, ратари кажу да им то не покрива ни трошкове производње, а, подсећања ради, лане у жетви хлебно жито је коштало 16 динара по килограму. Укупан промет на берзи је симболичан јер ратари нису спремни да унедоглед својој роби спуштају цену.

Због тога и произвођачи и удружења извозника и млинара, Фонд за жито и „Житовојводина”, траже да се држава позабави овим проблемом.

– Ако држава може да субвенционише куповину намештаја, шпорета, аутомобила, зашто не би могла и извоз пшеница чија је тражња на домаћем тржишту потпуно стала. Све више млинова је у блокади, а прилике су додатно погоршане и тиме што Дирекција за робне резерве „испушта” ову робу на тржиште у невреме, и то кроз позајмице разним препродавцима – изричит је Здравко Шајатовић из удружења „Житовојводина”.

Мирослав Дебељачки, директор „Ју поинта”, иначе житарске фирме Зорана Дракулића, каже да су потребне мере државе како би се тржиште покренуло. Поменута позајмица Дирекције од 70.000 тона само је, каже, на засићеном тржишту оборила цену с 12–13 динара на десет и испод десет динара по килограму. Тренутно траје тендер Дирекције за робне резерве по коме дају укупно 100.000 тона пшенице, две трећине од тога у размену за ђубриво NPK, а једну трећину на позајмицу, с тим да свих 100.000 тона мора да буде извезено. Према речима Дебељачког, то је много боље решење, али је још недовољно.

При оваквој понуди и ценама млинари не журе да купе пшеницу. И зашто би када је увек има у понуди. При том им је још свеже прошлогодишње лоше искуство када су, како кажу, куповином у жетви лоше прошли.

– Узимали смо кредите с девизном клаузулом, пшеницу смо плаћали по 16 динара, а сада брашно продајемо по 15 динара по килограму. Зато млинари не улазе у велике куповине пшенице – напомиње Дебељачки.

Директор Фонда за жита Вукосав Саковић каже да се од прошле жетве месечно у просеку извози 25.000 тона, а проблем би био решен када би извоз месечно „повукао” дупле количине. Уколико се пре жетве не решимо залиха, направићемо још већи проблем, јер и при просечном роду од 2,2 милиона тона вишак ће се повећати на милион тона хлебног жита, што би потпуно блокирало тржиште.

– Једно од решења могло би да буде да Дирекција своју пшеницу, и то 150.000 тона, извезе по тренутним извозним ценама, а то је око 8,5 динара по килограму. Парама од извоза требало би да купи адекватне количине на домаћем тржишту. Предлог је и да прода на Продуктној берзи својих 100.000 тона кукуруза. Тај кукуруз би купили извозници, јер он се добро продаје на страном тржишту. Од октобра је извезено 800.000 тона кукуруза, а пшенице од лањске жетве свега 260.000 тона. Опет би тим парама требало да купи пшеницу на домаћем тржишту. Треће решење које једино тражи додатни новац за државу јесу извозне субвенције – објашњава Саковић.

Овај стручњак из Фонда за жита наводи пример Русије која је преко своје Дирекције за робне резерве купила скоро 10 милиона тона пшенице и тако и тиме сачувала домаће произвођаче, а ту пшеницу извози по нижој цени од оне по којој ју је купила.

Ј. Рабреновић