Pšenica mora u izvoz

Posle proizvođača mleka, sada i žitari prete dolaskom pred Vladu Srbije i zatrpavanjem Nemanjine ulice pšenicom.

Dva meseca pred žetvu ambari su im puni, a od kupaca ni traga ni glasa. Višak je trenutno 300.000 tona pšenice koji uprkos znatnom padu cene ne može da se izveze. Cena na Produktnoj berzi u Novom Sadu sada je oko 10 dinara po kilogramu, ratari kažu da im to ne pokriva ni troškove proizvodnje, a, podsećanja radi, lane u žetvi hlebno žito je koštalo 16 dinara po kilogramu. Ukupan promet na berzi je simboličan jer ratari nisu spremni da unedogled svojoj robi spuštaju cenu.

Zbog toga i proizvođači i udruženja izvoznika i mlinara, Fond za žito i „Žitovojvodina”, traže da se država pozabavi ovim problemom.

– Ako država može da subvencioniše kupovinu nameštaja, šporeta, automobila, zašto ne bi mogla i izvoz pšenica čija je tražnja na domaćem tržištu potpuno stala. Sve više mlinova je u blokadi, a prilike su dodatno pogoršane i time što Direkcija za robne rezerve „ispušta” ovu robu na tržište u nevreme, i to kroz pozajmice raznim preprodavcima – izričit je Zdravko Šajatović iz udruženja „Žitovojvodina”.

Miroslav Debeljački, direktor „Ju pointa”, inače žitarske firme Zorana Drakulića, kaže da su potrebne mere države kako bi se tržište pokrenulo. Pomenuta pozajmica Direkcije od 70.000 tona samo je, kaže, na zasićenom tržištu oborila cenu s 12–13 dinara na deset i ispod deset dinara po kilogramu. Trenutno traje tender Direkcije za robne rezerve po kome daju ukupno 100.000 tona pšenice, dve trećine od toga u razmenu za đubrivo NPK, a jednu trećinu na pozajmicu, s tim da svih 100.000 tona mora da bude izvezeno. Prema rečima Debeljačkog, to je mnogo bolje rešenje, ali je još nedovoljno.

Pri ovakvoj ponudi i cenama mlinari ne žure da kupe pšenicu. I zašto bi kada je uvek ima u ponudi. Pri tom im je još sveže prošlogodišnje loše iskustvo kada su, kako kažu, kupovinom u žetvi loše prošli.

– Uzimali smo kredite s deviznom klauzulom, pšenicu smo plaćali po 16 dinara, a sada brašno prodajemo po 15 dinara po kilogramu. Zato mlinari ne ulaze u velike kupovine pšenice – napominje Debeljački.

Direktor Fonda za žita Vukosav Saković kaže da se od prošle žetve mesečno u proseku izvozi 25.000 tona, a problem bi bio rešen kada bi izvoz mesečno „povukao” duple količine. Ukoliko se pre žetve ne rešimo zaliha, napravićemo još veći problem, jer i pri prosečnom rodu od 2,2 miliona tona višak će se povećati na milion tona hlebnog žita, što bi potpuno blokiralo tržište.

– Jedno od rešenja moglo bi da bude da Direkcija svoju pšenicu, i to 150.000 tona, izveze po trenutnim izvoznim cenama, a to je oko 8,5 dinara po kilogramu. Parama od izvoza trebalo bi da kupi adekvatne količine na domaćem tržištu. Predlog je i da proda na Produktnoj berzi svojih 100.000 tona kukuruza. Taj kukuruz bi kupili izvoznici, jer on se dobro prodaje na stranom tržištu. Od oktobra je izvezeno 800.000 tona kukuruza, a pšenice od lanjske žetve svega 260.000 tona. Opet bi tim parama trebalo da kupi pšenicu na domaćem tržištu. Treće rešenje koje jedino traži dodatni novac za državu jesu izvozne subvencije – objašnjava Saković.

Ovaj stručnjak iz Fonda za žita navodi primer Rusije koja je preko svoje Direkcije za robne rezerve kupila skoro 10 miliona tona pšenice i tako i time sačuvala domaće proizvođače, a tu pšenicu izvozi po nižoj ceni od one po kojoj ju je kupila.

J. Rabrenović