Колено добре воље

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, априла – Хиперактивна студенткиња (22) забрињава родитеље честим одласцима у крајеве Вашингтона где „не залази нико ко не мора”, а који почињу недалеко од зграде парламента. Стрепе да би могла да буде жртва неког од тамошњих инцидената.

Она је, међутим, уверена да ради праву ствар. Помаже деци из прихватилишта за породице које се опорављају од разорних зависности.

Основала је и организацију, на факултету, чији су се чланови поистоветили с њеном мисијом. Заједно им односе ужину, изводе их у суседства с другачијим начином живота, допуњавају им рупе у образовању. Поред људских права постоје и људске обавезе, каже и прецизира да се у овој другој категорији налази – солидарност са угроженима… Разнолики покрет не зарађује у новцу, али је задовољна што духовно обогаћује и друге и себе. „Живот би ми био непотпун без ангажмана за ублажавање невоља беспомоћних и недужних”, објашњава своју посвећеност.

Миленијумска генерација

Таквим приступом постала је део разноликог покрета растуће саосећајности. Десетине хиљада младих, често оптуживаних за егоизам или бар за егоцентричност, редовно овде учествују у хуманитарним другим волонтерским акцијама.

Припадају генерацији (рођенима у последње две деценије прошлог века) која је тек недавно – после немуште, претпоследње абецедне, ознаке Y – добила назив „миленијумска”, ваљда зато што се показало да може да буде мост између хиљадугодишта. Претпоставља се да им је усмерење ка солидарности дала серија догађаја – од терористичких удара отетим путничким авионима на Њујорк и Вашингтон и неоснованости повода за рат у Ираку до испољене неспремности државе да помогне сиромашним страдалницима Њу Орлеанса и околине у урагану „Катрина” – као и сазревање у временима драстичних социјалних раслојавања па и финансијске кризе која им је пољуљала веру у „свемоћ” тржишта.

Међу њима је и Мишел Трејси (22), која завршава студије маркетинга али је одбила три понуде за запослење да би – као члан организације „Подучавати за Америку” (ТФА) – две године држала наставу у једној њујоршкој школи. „Волим да помажем људима и да се тако издвојим из уобичајености и трке у бизнису”, објаснила је свој избор, противан жељи родитеља.

За сличне добровољачке активности се пријавило још 25.000 њених колега, 37 одсто више него прошле године и више него икад од оснивања програма 1990, изјавила је „Ју-Ес-Еј тудеју” Ејми Рабиновиц, портпаролка ТФА, посвећена сузбијању неједнакости у могућностима за образовање.

Расте број активиста и у другим организацијама. Бруцошкиња Кетрин Јерос (19) предводи тим мичигенског хуманитарног „Уједињеног пута”. Пролећни одмор је провела у изградњи стаза које олакшавају инвалидима да у колицима изађу из кућа и наставља да помаже локалном центру за третман девојака које су се нашле у проблемима. „Волонтерство и тежња да донесемо промене набоље у нашим насељима постали су део нашег живота”, каже.

Омасовљење волонтера је и једна од ретких добрих последица садашње економске кризе, процењују социолози. Атмосфера их подсећа на национално збијања редова у доба Велике депресије и Другог светског рата.

Тешка времена упућују на солидарност, додају. „Околности просто намећу овој генерацији да се држи заједно”, каже Алан Соломонт, шеф корпорације која обједињава волонтере под покровитељством државе. „Миленијумце” карактерише и појачана веза, не само интернетска, са светом, тврди истраживач Филип Гарднер. Саосећају с глобалним потребама и све чешће одлазе у друге земље, као волонтери или као студенти. Овдашња Аманда Мекгурн (26) дипломирала је у Белгији, па предавала енглески у Чилеу, а на реду јој је сада Румунија. Намерава да живот посвети раду у иностранству.

Еленор Малшајн (20) комбинује. Волонтирала је и у селима Индије и код пострадалих од урагана у Њу Орлеансу.

Истраживања показују да су миленијумци „социјално најсвесније колено” у последњих четрдесетак година, каже Морли Вајноград, коаутор књиге „Миленијумски преображај: Мај спејс, Јутјуб и будућност америчке политике”. „Док су претходне генерације нагињале индивидуализму, ово поколење показује тежњу да се одрекне индивидуалних предности зарад друштвене добробити”, прецизирао је други коаутор Мајкл Хејс. Помоћ угроженима, миленијумцима је као генетски код, надовезује се, такође у „Ју-Ес-Еј тудеју”, специјалиста Мајкл Браун.

И председник је био…

Процвату волонтерства допринео је, верује се, и нови председник Барак Обама који је, као и његова супруга Мишел, део младости у Чикагу посветио „комуналном организовању”, чији је циљ – ангажовање суседа за локално задовољавање потреба и решавање проблема. Успон Обаме, првог црнца на челу Беле куће, уверио је многе да солидарност може да допринесе изградњи врхунске каријере.

Председник и „прва дама” су ових дана дали нови подстицај волонтерству и комунитарном раду. Он је потписао закон који носи име тешко оболелог сенаторског ветерана Едварда Кенедија, и који подупире солидарне делатности са 5,7 милијарди долара у наредних осам година, а она је написала чланак са апелом сународницима да су домовини „више него икад потребни њихова енергија, ентузијазам и идеализам”.

Опозиција назире и „неподобности”. Не треба нам добровољност диктирана одозго, поручили су њени лидери, настављајући причу да земља „скреће ка социјализму”.

Али већина анкетираних Американаца каже, после дужег времена, да је „садашњи курс нације исправан”. Том курсу су допринели и млади волонтери: рачуна се да су масовно гласали за Обаму, уз остало и – зато што га виде као „једног од нас”.

Момчило Пантелић