Извештај на сајту – добра воља партије

Објављивање финансијских извештаја на интернет-сајтовима није законска обавеза, па ће за сада ДС и Г17 плус остати једине партије које су се одлучиле на тај корак. „Према закону, ти извештаји морају да буду стављени на увид јавности, а биће објављени и у Службеном гласнику Републике Србије. Странке имају обавезу само да их доставе парламентарном Одбору за финансије, а од следеће године ће их достављати новоформираној Агенцији за борбу против корупције. Све друго, зависи само од добре воље странака”, каже Зоран Красић, посланик Српске радикалне странке.

Красић признаје да грађани имају право да знају ко финансира политичке партије, али сматра да је извештај о финансијско-материјалном пословању странке „само нумерички документ” и да се не зна шта се иза бројева крије. О томе да ли ће извештај СРС-а бити објављен на сајту могу, како наводи, да одлуче само страначки органи. „За то сам да буде објављен, и ако дође до гласања о томе, гласаћу за такву одлуку, али понашаћу се у складу са вољом већине”, додаје он.

Међутим, ни досад објављени страначки финансијски извештаји јавности нису открили да ли и који тајкуни новчано помажу партије у Србији, јер њихових имена, као ни имена њихових компанија, у тим документима нема. Питање односа великих бизнисмена и политичких партија није увек повезано са директним финансирањем трошкова странке. Често се спекулисало да поједини политичари повлаче потезе који директно иду у корист појединим крупним капиталистима. Тако се почетком године сумњало да су посланици СПС-а поднели амандман на Закон о акцизама који би, да је усвојен, директно ишао наруку једном од највећих домаћих произвођача цигарета.

Савет за борбу против корупције још пре годину и по дана обратио се Влади Србије писмом у којем је тражио да се кабинет тадашњег премијера Војислава Коштунице изјасни о аутентичности Меморандума о разумевању који је послужио, како су тврдили у савету, 2005. године, баш на предлог Коштунице, Мирославу Мишковићу, Милану Беку и Слободану Радуловићу да се на незаконит начин договоре о продаји „Це маркета”. Никакав одговор из владе тада, међутим, није дошао, а ситуација је, како за „Политику” каже Верице Бараћ, председник Антикорупцијског савета, остала непромењена.

Да су новчано помагали одређене странке досад су јавно признали само Зоран Дракулић, власник „Ист поинта”, који је новац издвајао за ДСС, Миодраг Костић, власник „МК комерца”, и Драгољуб Марковић, власник „Крмиво продукта”, који су финансирали ДС. Они су, такође, тврдили да су то радили само док су странке којима су они блиски биле у опозицији, тачније до 5. октобра 2000.

Да је за политичке странке издвајао новац потврдио је раније и Богољуб Карић, који је, како је говорио, давао свакоме ко је то од њега тражио. Тако је било док и сам није одлучио да уђе у политику.

У странкама, међутим, одбацују да су међу њиховим финансијерима крупни бизнисмени. Само је Томислав Николић, након што се разишао са радикалима, септембра прошле године, признао да су му Мирослав Мишковић и Милан Беко, који спадају у најбогатије људе у Србији, новчано помогли у прошлогодишњој парламентарној кампањи.

„Један од њих” му је, како је рекао, платио емисију на Телевизији Б92, док је други платио изнајмљивање једног аутомобила. Истине ради, годину дана раније, Николић је категорички демантовао да Мишковић финансира радикале. Зоран Красић, међутим, тврди да се на рачун СРС-а никад није слио ни динар, нити од Мишковића, нити од Бека. „Ми имамо само једну изјаву Томислава Николића да су они давали новац за СРС. Ја кажем да они нас нису финансирали. Можда су финансирали Николића, приватно”, додаје Красић.

М. Р. П.