Успеси и неуспеси синдиката

Душко Вуковић, потпредседник Већа Самосталних синдиката Србије

Успех овог синдиката је што окупља велики број радника. Њихову чланску карту има 1,9 милиона људи, упркос томе што послодавци нису наклоњени таквом виду организовања.

У позитивне помаке убрајају и организационе промене, односно способност да се знањем и аргументима боре за права радника у преговорима са Владом Србије и послодавцима.

Они као свој успех доживљавају потписивање Општег колективног уговора, а за то што он није спроведен одговорност треба да сноси држава.

Заслугом Самосталног синдиката Србије формиран је Социјално-економски савет, место где ће се утврђивати интереси државе, послодаваца и радника.

– Покушавамо да укључимо раднике у дијалог са државом. Али као свој неуспех доживљавамо то што држава и послодавци још не схватају да без радника не могу да одлучују о њиховом интересу – каже Вуковић.

Лошу сарадњу међу синдикатима Самостални синдикат Србије доживљава као неуспех свих. Вуковић каже да синдикати нису успели да се наметну Скупштини Србије, односно да посланици прихвате њихове сугестије приликом подношења амандмана на законе који се односе на права радника.

Бранислав Чанак, синдикат Независност

 Неуспеха има безброј, а за успехе би морао да напрегне мозак, искрен је Бранислав Чанак, председник синдиката „Независност”.

Набројао је само три позитивне ствари у протеклих девет година. Главни успех је, по њему, „што смо живи и што синдикати уопште постоје”. Други је то што je захваљујући чланству у Европској конфедерацији синдиката синдикат Независност пре државе ушао у Европску унију.

– Спровели смо све што је тражено. Ту су демократичност одлучивања, уређеност интерне и екстерне комуникације, али и посебан однос према цивилном друштву – наводи Чанак.

Вредна хвале је, по њему, и сарадња и испомагање са синдикатима у региону.

– Добре односе смо изградили у време рата. Одлазили смо у Босну и Хрватску и односили храну и лекове. Захваљујући томе имамо снажну подршку синдиката тих земаља, али и осталих бивших југословенских република – каже Чанак.

Али, синдикати се нису изборили за већи утицај у друштву – и то је највећи неуспех. Нису успели да натерају државу да изврши притисак на судство да ефикасније поступа у радничким споровима, а не да они трају по шест и више година.

– Судске поступке које водимо углавном добијамо. Али шта мени вреди што сам после 16 година добио спор против РТС-а у коме сам радио. Таквих случајева има много. Наша држава је по угледу на Словенију требало да одреди посебне делове судова који би се бавили само социјалним споровима. Тамо судски поступак ове врсте не траје више од месец дана – наводи председник синдиката Независност.

Улога синдиката је да образује чланство, али ни тиме се наши синдикалци не могу похвалити. Радници треба да схвате да за решавање својих проблема и побољшање услова рада морају да се боре и укажу да они постоје.

– У Америци се 70 до 80 одсто спорова решава у фирми. Јер и машинбравар тамо добро познаје прописе који се односе на његова права. Па се већина спорова решава унутар фирме – наводи он.

Општи колективни уговор је такође, по њему, неуспех.

– Знали смо да држава нема одакле да годишње издвоји две милијарде евра, али нас је Савез самосталних синдиката натерао да подржимо ту идеју – каже Чанак.

Нису успели ни да са политичким партијама успоставе дијалог на равноправној основи.

– При сваком разговору су покушавали да нас ставе у поданички однос. То нисмо прихватили и зато немамо сарадњу – наводи Чанак.

Сарадња са невладиним организацијама им је добра. Али, каже Чанак, ипак нису успели да изграде јако цивилно друштво.

Ранка Савић, Асоцијација слободних и независних синдиката

 Правни тим овог синдиката је решио 2.000 радних спорова, од чега се 500 односи на запослене у „Јумку” у Врању. Њихов успех је отварање СОС маркета за најсиромашније грађане.

– Не само да смо им омогућили да купују јефтинију храну, већ смо показали да су код нас прехрамбени производи веома скупи, а марже од 30 одсто нереално високе. Осим тога, натерали смо Владу Србије да почне да размишља о социјалним картама – наводи Савић.

Индиректно, успели су и да пронађу посао за људе са тржишта рада. Јер је у СОС маркетима запослено 36 радника, а уколико буде отворено 50 продавница, као што је планирано, следи упошљавање 1.000 незапослених.

Сматрају и да су допринели одлуци Владе Србије да уведе мере штедње у државној администрацији, па себи приписују и ту заслугу.

– Док нисмо почели јавно да указујемо на то да се држава нерационално понаша према парама пореских обвезника, штедње није било ни у најави. Сматрам да смо извршили снажан притисак да они то ураде – наводи председница АСНС.

За свој синдикат каже да је рационалан и одговоран, а као потврду за то наводи да су они први изашли пред јавност и рекли да од потписивања Општег колективног уговора нема ништа и да он неће бити реализован, јер је то ирационалан чин.

Највећи неуспех свих синдиката је, према њеном мишљењу, неслагање и нејединство. То је резултирало губитком поверења код радника.

Заједнички неуспех је и то што нису успели да спрече многобројне приватизације, иако им је од самог почетка било јасно да ће бити проблема.

Жали што се нису снажно залагали за измештање политике  из привреде, па све кључне одлуке и даље доносе страначки функционери, а не струка. Неуспех синдиката је и то што нису снажно захтевали од државе да створи повољан амбијент за долазак страних инвеститора. Притисак је, каже, кључ успеха, јер наши државници раде само под великим притиском јавности.