Скупштина без 72 општине

Пошто је прича о смањењу владе коју је лансирао Млађан Динкић покопана мрзовољом коалиционих партнера, председник Борис Тадић је јавно размишљао о смањењу парламента.

И једно и друго зависе од политичке воље и могу бити корисни за оног ко их покрене. Чешће је у оптицају била идеја смањивања броја посланика, али су о њој сви ћутали као заливени када је требало говорити: у време доношења новог устава 2006. године.

За Скупштину Србије не може се рећи да је превелика, а трошкови које прави јесу мрвица буџета. Ипак, свима смета трошкарење посланика, сви побесне када виде колике су им дневнице, цене у скупштинском ресторану, трошкови паркирања, путовања... Зато јавност најлакше прихвата идеју смањивања броја посланика. Неписано је правило да величина законодавног тела тежи кубном корену броја становника. Када би се то правило применило у Србији, у скупштини би било око 200 посланика.

Питање је да ли их и толико треба ако је на делу пропорционални систем у коме посланици унапред дају оставке, односно ако је довољно да свака партија која је прескочила изборни цензус има само једног јединог посланика јер ионако сви морају да гласају као један.

И Пословник скупштине отвара могућност мањег броја посланика јер је кворум за гласање 126 (осим за нека питања као што је промена Устава), кворум за почетак расправе је трећина посланика, а расправа се, после утврђивања кворума, може водити без обзира на број посланика присутних у сали.

Ако би се правио систем по коме би свака општина имала једног представника у парламенту онда би у њему било нешто испод 200 посланика.

Сада 1.584.304 грађанина Србије нема свог представника у Скупштини Србије, односно без њега су 72 општине и града. Свог човека у скупштини нема Пирот као центар округа, регионални центри као Горњи Милановац, Инђија, Сјеница, Аранђеловац. Ћуприја... Насупрот томе Београдски округ има 84 посланика, Војводина 58, а остатак Србије 108. Пошто се у парламенту одлучује о дистрибуцији огромне количине новца, са оваквим територијалним распоредом посланика тешко да је остварљив равномерни регионални развој Србије.