Skupština bez 72 opštine

Pošto je priča o smanjenju vlade koju je lansirao Mlađan Dinkić pokopana mrzovoljom koalicionih partnera, predsednik Boris Tadić je javno razmišljao o smanjenju parlamenta.

I jedno i drugo zavise od političke volje i mogu biti korisni za onog ko ih pokrene. Češće je u opticaju bila ideja smanjivanja broja poslanika, ali su o njoj svi ćutali kao zaliveni kada je trebalo govoriti: u vreme donošenja novog ustava 2006. godine.

Za Skupštinu Srbije ne može se reći da je prevelika, a troškovi koje pravi jesu mrvica budžeta. Ipak, svima smeta troškarenje poslanika, svi pobesne kada vide kolike su im dnevnice, cene u skupštinskom restoranu, troškovi parkiranja, putovanja... Zato javnost najlakše prihvata ideju smanjivanja broja poslanika. Nepisano je pravilo da veličina zakonodavnog tela teži kubnom korenu broja stanovnika. Kada bi se to pravilo primenilo u Srbiji, u skupštini bi bilo oko 200 poslanika.

Pitanje je da li ih i toliko treba ako je na delu proporcionalni sistem u kome poslanici unapred daju ostavke, odnosno ako je dovoljno da svaka partija koja je preskočila izborni cenzus ima samo jednog jedinog poslanika jer ionako svi moraju da glasaju kao jedan.

I Poslovnik skupštine otvara mogućnost manjeg broja poslanika jer je kvorum za glasanje 126 (osim za neka pitanja kao što je promena Ustava), kvorum za početak rasprave je trećina poslanika, a rasprava se, posle utvrđivanja kvoruma, može voditi bez obzira na broj poslanika prisutnih u sali.

Ako bi se pravio sistem po kome bi svaka opština imala jednog predstavnika u parlamentu onda bi u njemu bilo nešto ispod 200 poslanika.

Sada 1.584.304 građanina Srbije nema svog predstavnika u Skupštini Srbije, odnosno bez njega su 72 opštine i grada. Svog čoveka u skupštini nema Pirot kao centar okruga, regionalni centri kao Gornji Milanovac, Inđija, Sjenica, Aranđelovac. Ćuprija... Nasuprot tome Beogradski okrug ima 84 poslanika, Vojvodina 58, a ostatak Srbije 108. Pošto se u parlamentu odlučuje o distribuciji ogromne količine novca, sa ovakvim teritorijalnim rasporedom poslanika teško da je ostvarljiv ravnomerni regionalni razvoj Srbije.