Пони – водич слепих

Шетландски пони, чији су најкрупнији примерци високи свега један метар, једна је од омиљених раса коња намењених, пре свега, деци. Пореклом са Шетландских острва, познатих по суровој клими, са леденим ветровима и оскудном вегетацијом, преци овог коњића вековима су живели тешким животом. Ове издржљиве малишане изузетне снаге, способне да вуку терет двоструко тежи од њих самих, острвљани су користили као теретне коње, а власници рудника израбљивали за вучу вагонета са рудом. Годинама каскајући под земљом, непрестано радећи, многи од њих су ослепели и прерано угинули. Због својих особина, шетландски понији су насељени и у Аустралију и Северну Америку, али им је у завичају запретило изумирање, од којег их је спасао лорд Лондондери, основавши крајем деветнаестог века ергеле у којима је одгајао само ове коње.

Због изгледа и карактера, шетландске поније многи упоређују са псима. Они који у свом дому имају ове две животиње, потврђују да се пси и ови крупнооки коњићи одлично слажу. Пре нешто више од једне деценије, понији су преузели улогу коју су пре њих имали само пси – постали су водичи слепих и слабовидих људи. Ови интелигентни коњићи уче нове вештине нешто спорије него пси и за њихову обуку потребно је уложити више новца, али је предност понија у томе што живе троструко дуже: могу доживети и тридесет година.

Живот шетландских понија данас је потпуно другачији од оног којим су живели њихови преци. Ове симпатичне и веома интелигентне животиње, умиљате и добре нарави, слободно шетају многим светским зоолошким вртовима, у којима се деца са њима играју, а љубитељи коња радо их купују најмлађима како би баш на њиховим леђима научили да јашу. Блискост са овим животињама има посебно благотворан утицај на малишане оболеле од аутизма. У неким земљама организују се и трке шетландских понија које јашу џокеји који још нису дорасли до школских клупа.

Међутим, ове коњиће бије глас и да умеју да буду тврдоглаве прзнице, које не извршавају наредбе, што је само делимично тачно. Својеглаве су углавном старије животиње, којима људи не поклањају довољно пажње, или се лоше односе према њима. Ако им се од рођења пружају љубав и правилно васпитање, умеће да узврате нежношћу.