Римски шлем из Јарка

Нови Сад – Следеће недеље, 12. маја, у Музеју Војводине отвара се изложба која ће, свакако, бити археолошки и музеолошки догађај сезоне: на поставци под називом „Касноантички шлем из Јарка” музејски радници представљају три највреднија експоната из својих колекција. Посебна пажња посвећена је премијерној презентацији шлема до којег је Музеј дошао путем откупа 2006. године, али ће за посетиоце прави доживљај бити чувени „римски шлем 1” из познатог налазишта Беркасово, најлепшег и најраскошнијег примерка међу свим сличним примерцима касноримских шлемова.

Изузетног сјаја, украшен умецима од стаклене пасте који имитирају драги камен смарагд и полудраго камење оникс и калцедон, он већ пола века одушевљава и научну и ширу јавност. Довољно је рећи да су два чувена римска шлема из Беркасова, први, изузетне лепоте, и други, мање раскошан, до сада гостовала на бројним домаћим и европским изложбама посвећеним позном Римском царству, где их је – у немачком граду Триру и у италијанском граду Удине у последње две године видело више од 800.000 посетилаца!

За посетиоце изложбе у Музеју Војводине посебну важност имаће, ипак, новопронађени римски шлем из Јарка. Прича о његовом открићу, као и повратку у првобитно стање заинтригирала је научну и ширу јавност.

– Пољопривредник из села Хртковци открио је мали керамички крчаг, закопан у земљу заједно са деловима римског позлаћеног шлема. Пре него што се обратио стручњацима Музеја Војводине, извадио је комаде сребрног позлаћеног лима из крчага и, не схватајући чему су припадали, исправио их и залепио на картон. Тадашњи кустос музеја др Велика Даутова Рушевљан, добро познавајући беркасовске позлаћене шлемове, закључила је да су ти комади, у ствари, делови оплате позлаћеног шлема из четвртог века. Целокупни налаз, протумачен као остава из римског доба, откупљен је, а онда се приступило процесима конзервације и реконструкције који су трајали више од годину дана – каже у изјави за „Политику” Тијана Станковић-Пештерац, кустос Античке збирке Музеја Војводине и аутор изложбе.

Конзерватори Народног музеја у Београду су, према њеним речима, одвојили залепљене делове од картона и конзервирали их, а затим приступили реконструкцији шлема. Сам процес надгледао је доцент са Филозофског факултета у Београду др Мирослав Вујовић а као пример за реконструкцију послужио је мање украшени шлем из Беркасова, познат као „шлем број 2”. Делови позлаћеног сребрног лима су, поступком исправљања на кожној подлози уз помоћ зубарских алатки од полудрагог камена ахата, враћени у првобитну форму! Оплата шлема из Јарка је заправо била сачувана у великој мери, што је реконструкцију учинило изводљивом.

Реконструкција догађаја из прошлости овог шлема није била ништа мање занимљива: истраживачи и конзерватори су закључили да је неко, вероватно у давна времена, из оставе у земљи где је шлем био закопан, извукао крчаг и са шлема скинуо позлаћену оплату, одвајајући заковице и нитне, а потом настале комаде ставио поново у крчаг и похранио у земљу. Тако закопано благо је, после више од једног и по миленијума, пронашао пољопривредник из Хртковаца!

Научници су настанак шлема датовали у четврти век наше ере. Такве шлемове су носили официри римске коњице, а у прилог тези да су их могли носити и сами цареви говори скупоценост њихове израде и представе на новцу владара. Римска провинција Друга Панонија у којој се налазило и данашње село Јарак тада је била поприште бројних сукоба између самих Римљана у борби за власт, али и Римљана са спољним непријатељима...

За посетиоце изложбе која траје до 22. маја, свакако, занимљива је чињеница да ниједан други музеј у свету не поседује три примерка шлемова типа „Беркасово”, што Музеј Војводине чини особеним.