Нови вирус не јењава, очекује се налет на јесен

Вест о новом, мексичком грипу полако се повлачи из ударних вести и са првих новинских страна. Иако мексичке власти стално смањују првобитно објављени број умрлих од грипа, који је са више од стотину умрлих пао на двадесетак случајева, епидемиолог др Предраг Кон каже да се не може закључити да јењава епидемија новог грипа.

– Вирус се и даље преноси и појављује у различитим земљама, тако да се тешко може казати да епидемија јењава. За две недеље, процењујем, међутим, сви ћемо бити много паметнији, јер тада ћемо знати како се вирус понаша на јужној хемисфери, у Аустралији, и на Новом Зеланду, где је сада зима. Тада ћемо моћи да прецизније закључимо шта нас очекује на јесен и зиму – каже за „Политику” др Кон.

То што мексичке власти смањују број регистрованих смртних случајева и број оболелих, по мишљењу др Кона, не значи да је вирус – стао. Подсећа да су у овој земљи социјалне комуникације сведене на минимум, а мере којима се спречава епидемија подигнуте су на највиши могући степен.

Др Кон који је и председник Радне групе Министарства здравља за активности пре и у току пандемије, имао је прилику да у Кану, на недавно завршеној Трећој међународној конференцији о вакцинама против грипа за цео свет, од најпознатијих светских епидемиолога чује неколико могућих сценарија у вези с новим грипом.

– Сада је већ потпуно јасно да смо поштеђени најцрњег сценарија о вирусу високог епидемијског потенцијала, с каквим се одавно нисмо срели и који ће изазвати много смртних случајева на свим континентима. Али, све је вероватније да ћемо тек на јесен и зиму знати прави епидемијски потенцијал овог вируса, јер ће, скоро је сигурно, наставити да кружи у ваздуху, да се одржава, постепено добијајући снагу, која би се испољила у следећој сезони – објашњава др Кон.

Вероватноћу да пандемија долази у најмање два, три наврата, потврђује и епидемиолог, примаријус др Радмило Петровић, који наводи да се први талас најчешће појави у пролеће, па се захваљујући топлом времену примири, али се онда у зиму настави. Такав случај, наводи др Петровић, забележили смо 1968. године када је вирус грипа назван по Хонгконгу харао тим делом Азије, али је код нас дошао годину дана касније, још довољно јак да покаже снагу.

– Почео је у новембру, а у јануару и фебруару смо имали хаос. Нисмо знали где да сместимо све оболеле – каже епидемиолог у пензији, примаријус др Радмило Петровић, који је био сведок већ две светске пандемије: 1957. године, када је поход вируса грипа трајао између шест и осам месеци и 1969. године, када је цео свет тресао хонгконшки грип.

После алармантних вести да имамо посла са вирусом убицом, из Центра за контролу и превенцију заразних болести у Атланти, стиже неочекивано умирујућа вест: вирус, који изазива мексички грип није ништа опаснији од вируса обичног сезонског грипа. Америчке статистике кажу да сваке године 36.000 Американаца умире од грипа. Др Кон подсећа на податак који стално промиче, а врло је алармантан: само у Београду је у сезони 1999. и 2000. године од грипа умрло 197 особа и то са печатом и потписом лекара о узроку смрти. До овог податка београдски епидемиолози су стигли активном претрагом картона, али су и проценили да је тада број умрлих био далеко већи – око 2.000, и да би нам се нешто слично могло догодити и са овим вирусом грипа. Због тога, рекао је др Кон, наша радна група активно прати ситуацију и детаљно се припрема, разрађујући план до најситнијих детаља.

Оливера Поповић

-------------------------------------------------------------

Вирус „побегао” из лабораторије?

Како јењава паника око новог, мексичког грипа, тако раст број „теорија завера” по којима је опет реч о вирусу који је „побегао” из лабораторије. Наши епидемиолози такође не искључују ову могућност.

Др Предраг Кон каже како такве спекулације никада не могу да се одбаце, али опет ово објашњење сматра превише једноставним за узроке пандемија из 1957. или 1968. године, као и за шест забележених пандемија у 19. веку.

– Уопште не искључујем могућност да је нови вирус побегао из лабораторије, јер и поред Међународне конвенције о забрани биолошког рата, веома често неко „пусти” вирус, односно биолошки агенс, који има за циљ да економски баци на колена једну земљу или регион, тако што ће погодити гајену стоку и биљке, али и људе. То је у интересу многих, од велесила, до фармацеутских компанија. Зашто Мексико? Па, однекуда мора да се крене. Последњи признати случај када је потврђено да је вирус побегао гледали смо у случају САРС-а, када је епидемију изазвао вирус пуштен из лабораторије у Хонг Конгу – сматра др Радмило Петровић.