Novi virus ne jenjava, očekuje se nalet na jesen

Vest o novom, meksičkom gripu polako se povlači iz udarnih vesti i sa prvih novinskih strana. Iako meksičke vlasti stalno smanjuju prvobitno objavljeni broj umrlih od gripa, koji je sa više od stotinu umrlih pao na dvadesetak slučajeva, epidemiolog dr Predrag Kon kaže da se ne može zaključiti da jenjava epidemija novog gripa.

– Virus se i dalje prenosi i pojavljuje u različitim zemljama, tako da se teško može kazati da epidemija jenjava. Za dve nedelje, procenjujem, međutim, svi ćemo biti mnogo pametniji, jer tada ćemo znati kako se virus ponaša na južnoj hemisferi, u Australiji, i na Novom Zelandu, gde je sada zima. Tada ćemo moći da preciznije zaključimo šta nas očekuje na jesen i zimu – kaže za „Politiku” dr Kon.

To što meksičke vlasti smanjuju broj registrovanih smrtnih slučajeva i broj obolelih, po mišljenju dr Kona, ne znači da je virus – stao. Podseća da su u ovoj zemlji socijalne komunikacije svedene na minimum, a mere kojima se sprečava epidemija podignute su na najviši mogući stepen.

Dr Kon koji je i predsednik Radne grupe Ministarstva zdravlja za aktivnosti pre i u toku pandemije, imao je priliku da u Kanu, na nedavno završenoj Trećoj međunarodnoj konferenciji o vakcinama protiv gripa za ceo svet, od najpoznatijih svetskih epidemiologa čuje nekoliko mogućih scenarija u vezi s novim gripom.

– Sada je već potpuno jasno da smo pošteđeni najcrnjeg scenarija o virusu visokog epidemijskog potencijala, s kakvim se odavno nismo sreli i koji će izazvati mnogo smrtnih slučajeva na svim kontinentima. Ali, sve je verovatnije da ćemo tek na jesen i zimu znati pravi epidemijski potencijal ovog virusa, jer će, skoro je sigurno, nastaviti da kruži u vazduhu, da se održava, postepeno dobijajući snagu, koja bi se ispoljila u sledećoj sezoni – objašnjava dr Kon.

Verovatnoću da pandemija dolazi u najmanje dva, tri navrata, potvrđuje i epidemiolog, primarijus dr Radmilo Petrović, koji navodi da se prvi talas najčešće pojavi u proleće, pa se zahvaljujući toplom vremenu primiri, ali se onda u zimu nastavi. Takav slučaj, navodi dr Petrović, zabeležili smo 1968. godine kada je virus gripa nazvan po Hongkongu harao tim delom Azije, ali je kod nas došao godinu dana kasnije, još dovoljno jak da pokaže snagu.

– Počeo je u novembru, a u januaru i februaru smo imali haos. Nismo znali gde da smestimo sve obolele – kaže epidemiolog u penziji, primarijus dr Radmilo Petrović, koji je bio svedok već dve svetske pandemije: 1957. godine, kada je pohod virusa gripa trajao između šest i osam meseci i 1969. godine, kada je ceo svet tresao hongkonški grip.

Posle alarmantnih vesti da imamo posla sa virusom ubicom, iz Centra za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti u Atlanti, stiže neočekivano umirujuća vest: virus, koji izaziva meksički grip nije ništa opasniji od virusa običnog sezonskog gripa. Američke statistike kažu da svake godine 36.000 Amerikanaca umire od gripa. Dr Kon podseća na podatak koji stalno promiče, a vrlo je alarmantan: samo u Beogradu je u sezoni 1999. i 2000. godine od gripa umrlo 197 osoba i to sa pečatom i potpisom lekara o uzroku smrti. Do ovog podatka beogradski epidemiolozi su stigli aktivnom pretragom kartona, ali su i procenili da je tada broj umrlih bio daleko veći – oko 2.000, i da bi nam se nešto slično moglo dogoditi i sa ovim virusom gripa. Zbog toga, rekao je dr Kon, naša radna grupa aktivno prati situaciju i detaljno se priprema, razrađujući plan do najsitnijih detalja.

Olivera Popović

-------------------------------------------------------------

Virus „pobegao” iz laboratorije?

Kako jenjava panika oko novog, meksičkog gripa, tako rast broj „teorija zavera” po kojima je opet reč o virusu koji je „pobegao” iz laboratorije. Naši epidemiolozi takođe ne isključuju ovu mogućnost.

Dr Predrag Kon kaže kako takve spekulacije nikada ne mogu da se odbace, ali opet ovo objašnjenje smatra previše jednostavnim za uzroke pandemija iz 1957. ili 1968. godine, kao i za šest zabeleženih pandemija u 19. veku.

– Uopšte ne isključujem mogućnost da je novi virus pobegao iz laboratorije, jer i pored Međunarodne konvencije o zabrani biološkog rata, veoma često neko „pusti” virus, odnosno biološki agens, koji ima za cilj da ekonomski baci na kolena jednu zemlju ili region, tako što će pogoditi gajenu stoku i biljke, ali i ljude. To je u interesu mnogih, od velesila, do farmaceutskih kompanija. Zašto Meksiko? Pa, odnekuda mora da se krene. Poslednji priznati slučaj kada je potvrđeno da je virus pobegao gledali smo u slučaju SARS-a, kada je epidemiju izazvao virus pušten iz laboratorije u Hong Kongu – smatra dr Radmilo Petrović.